Izlaganje svetlosti ima ključnu ulogu za bolji san starijih osoba. Nije u pitanju sunčanje, već boravak napolju bez obzira da li je sunčan ili oblačan dan.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Svetlost ima ključnu ulogu u sinhronizaciji sna.
Istraživanja su pokazala da je prirodna svetlost treći po važnosti regulator sna. Druga dva su cirkadijalni sat koji sinhronizuje spavanje na smeni dana i noći i homeostaza. , skup mehanizama koji povećavaju potrebu za snom kada je period budnog stanja produžen.
Novi naučni nalazi sugerišu da, kako starimo, moramo biti duže izloženi prirodnom svetlu da bismo ograničili poremećaje spavanja i dobro spavali. Istraživanje je, sa svojim kolegama, sproveo Klod Gronfije sa Lionskog istraživačkog centra za neuronauku. Objavljeno je januar 2024. u časopisu Journal of Pineal Research.
Retina sinhronizuje biološki sat i san
Prirodna svetlost se sastoji od nekoliko talasnih dužina. One između 400 i 700 nm su vidljive ljudskom oku. Prirodna svetlost je bela jer se sastoji od svih talasnih dužina u istoj količini (plava, zelena, crvena, žuta itd).
Retina sinhronizuje biološki sat sa snom, putem veoma specifičnih ćelija – melanopsin–ganglijskih ćelija. One su posebno osetljive na plavo svetlo u svetlosnom spektru.
Retina se menja sa starenjem
Rezultati Gronfijea i njegovih kolega potvrđuju podatke iz novije naučne literature. Oni, naime, smatraju da bi mlada osoba mogla da bude zadovoljna izlaganjem svetlosti koja odgovara plavetnilu neba, kako bi biološki ritam ove osobe bili dobro sinhronizovani 24-časovnom danu, a da se noću spava.
Kristalno sočivo je sabirno sočivo oka koje omogućava svetlosti da konvergira na mrežnjaču. Kako starimo, kristalno sočivo postaje smeđe pa se smanjuje količina plave svetlosti koja dopire do mrežnjače.
Da bi prirodna svetlost nastavila da igra svoju ulogu kao efikasan regulator sna, mrežnjača mora da dobije bogatiju prirodnu svetlost sa dodatnim bojama u crvenoj i zelenoj talasnoj dužini.
Između 35-40. godine i 60. godine dolazi do ubrzanja starenja mrežnjače i tamnjenja sočiva. Ali se to dešava kontinurano.
Više se izlažite prirodnoj svetlosti
Ovi rezultati sugerišu da je važno da se izlažemo duže i to bogatijem svetlu kada smo stariji. Ovo je posebno važno u urbanim sredinama gde se 80 odsto dana provodi u zgradama, pod veštačkim svetlom.
Zimi, dodatnu prepreku za dovoljno izlaganje prirodnom svetlu, predstavljaju kraća dužina dana i hladnoća.
Hronotip
Izloženost svetlosti utiče i na hronotip čoveka, odnosno na sklonost ka ranom ili kasnom odlasku u krevet, napominju naučnici. Izlaganje svetlosti pomaže nam da zaspimo ranije, dok nedostatak svetlosti dovodi do toga da kasnije odlazimo u krevet.