Nakon ministara finansija Malog, i Aleksandar Vučić je govorio o povećanju penzija. Mediji prenose već danima da su moguća dva povećanja penzija, ali se ništa konkretno ne navodi. Jesu li to vanredna povećanja ili redovna usklađivanja? Predstavnici penzionera o ovome iznose donekle različite stavove.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ministar finansija Siniša Mali nedavno je najavio da bi novo povećanje penzija moglo da se razmatra od avgusta 2024. godine. Ono bi se razmatralo u zavisnosti od rezultata koji se postignu, tj. ukoliko se stvori višak koji se može vratiti građanima. Ako bi se ovo ostvarilo, penzioneri bi treću godinu zaredom imali povećanje penzija dva puta godišnje. Ovo povećanje je zapravo usklađivanje penzija kojim se primanja penzionera usklađuju sa zaradama koje su porasle.
„U poslednje dve godine penzije su povećane 56 odsto. Očekujem da se novo povećanje može planirati u periodu od avgusta do oktobra. I u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je bilo reči i o mogućem povećanju penzija“, rekao je ministar Mali.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. aprila 2024. da građani Srbije ne treba da brinu kada je reč o platama i penzijama. Istakao je da ne samo što će one biti redovne, već da se razmišlja da se one povećaju. To povećanje bi bilo „kada dođe vreme, u narednim mesecima, pre kraja godine“.
Od januara 2024. godine učešće prosečne penzije u prosečnoj zaradi za sve kategorije penzionera iznosi 41,9 odsto. Kada su u pitanju samo penzioneri iz kategorije „bivši zaposleni“ taj procenat je 44,4. Manji je procenat kada su u pitanju penzioneri iz kategorije „samostalne delatnosti“ – 39,3, a najmanji je za poljoprivredne penzionere – 18,1. Ovo su podaci statistike Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fonda PIO).
„Briga države o penzionerima“
Predsednik Saveza penzionera Srbije Andreja Savić pozdravio je najave o mogućem povećanju penzija do kraja godine. Smatra da je to potvrda kontinuiteta državne politike za brigu o najstarijima. Ovakva politika je, smatra, bila vidljiva i poslednje dve godine.
„Sve što je u međuvremenu urađeno na poboljšanju švajcarske formule i davanjima za ovu populaciju je potvrda da se država na dostojanstven način odnosi prema penzionerima. U svakom slučaju, treba sačekati novi saziv vlade i nakon toga sa nadležnim ministarstvima nastaviti socijalni dijalog u kome će biti i predstavnici Saveza penzionera Srbije, Saveza samostalnih sindikata Srbije i Sindikat penzionera Nezavisnost budući da su ti sastanci u poslednje dve godine davali rezultate“, kaže prof. dr Savić.
Nastaviće da rade na tome da penzije u većoj meri prate rast zarada i da procenat penzija u prosečnoj plati ne pada ispod 50 procenata.
Ružica Belanović kaže da je najavljeno povećanje penzija od strane ministar Malog izuzetno bitno da bi se ublažili negativni efekti prethodnog inflacionog talasa.
„To povećanje koje će biti u skladu sa realnim stanjem u državnoj blagajni biće od posebne važnosti za penzionere. Istovremeno, to predstavlja odgovorno ponašanje države i vlade i spremnost da se posveti najveća pažnja najstarijima“, kaže Belanović.
Smatra da je to „u duhu proklamovanog stava Vučić–Кrkobabić, koji je od najveće važnosti za penzionere – a to je da penzije prate plate“. Ružica Belanović je potpredsednica PUPS-a i predsednica Gradske organizacije penzionera Beograd.
„Povećanje, u zbiru, malo“
Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija mišljenja je da treba sačekati i videti kakva će biti situacija u budžetu narednih meseci. Smatra da penzije i treba da se povećavaju ako su se već značajno povećavale plate za celokupni javni sektor.
Miloš Grabundžija kaže da ovim vanrednim usklađivanjima ne može da se nadomestiti dug države prema penzionerima nastao tokom godina kada su one zbog ekonomske krize bile zamrznute. Objašnjava da je reč o ogromnoj svoti novca od oko 117 milijardi dinara. Mesečno se za penzije izdvaja oko 75 milijardi.
Ovo vanredno usklađivanje se, kaže Grabundžija, u najvećem procentu odnosi na najugroženije penzionere. one čija penzija iznosi 12.000 ili 15.000 dinara. Oni, uz to, dobijaju i neku socijalnu pomoć. Međutim, to je sve to u zbiru malo, kaže Grabundžija.
Izvor: Blic Biznis