Dokumentarni film Fed Up (Siti) koji počinje da se se prikazuje u SAD osporava dogmu da je gojaznost pre svega povezana sa unosom kalorija koji je veći u odnosu na broj potrošenih. Film postavlja pitanje nesrazmernog doprinosa šećera (koji je skriven u skoro svim industrijskim namirnicama) u sadašnjoj epidemiji gojaznosti.
Ali centralna tema filma vrti se oko pitanja oko: Da li su sve kalorije jednake? – piše Njujork Tajms. Dejvid Ludvig iz Dečije bolnice u Bostonu tvrdi da nisu. U nekoliko poslednjih istraživanja, on je pokazao da ishrana bogata ugljenim hidratima (brašno, šećer…) izgleda da usporava metabolizam u poređenju sa ishranom bogatom mastima i proteinima, tako da ljudi troše manje kalorija u mirovanju za isti broj unetih kalorija.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
On je takođe pokazao da, za razliku od kalorija iz namirnica sa tzv. niskim glikemijskim indeksom (kao što su pasulj, orasi i povrće bez skroba), one iz namirnica sa visokim glikemijskim indeksom (kao što su šećer, hleb i krompir) izazivaju skok nivoa glukoze u krvi i podstiču glad, što može dovesti do prejedanja.
Mada ljudi sigurno kratkotrajno mogu izgubiti težinu fokusirajući se na unos kalorija, istraživanja pokazuju da većina ljudi koji su na redukcionim dijetama na kraju ne uspe. „Najčešće objašnjenje je da se ljudi teško odupiru iskušenju. Ali postoji mogućnost da preterano prerađena hrana potkopava naš metabolizam i obuzima naše ponašanje.“
Ideja da ćemo se ugojiti samo zato što unosimo više kalorija nego što ih trošimo, zasniva se na zastarelim naučnim shvatanjima, objašnjava Dariuš Mozafarian sa Harvardskog univerziteta. Ako je i tačno, kaže, da je 100 kalorija iz masti, proteina i ugljenih hidrata isto u smislu termodinamike jer oslobađaju istu količinu energije kada se spaljuju u laboratoriji, u složenom ljudskom organizmu te namirnice utiču na osećaj sitosti, na metabolizam, moždanu aktivnost, nivo glukoze u krvi i hormona koji skladište masti, na sasvim različite načine.
Istraživanja pokazuju da se kalorije koje dolaze iz različitih namirnica ne apsorbuju na isti način. U namirnicama bogatim vlaknima, samo tri četvrtine kalorija se apsorbuje. Ostatak, neiskorišćen, telo izbacuje. Dakle, kalorije koje su navedene na etiketama nisu zapravo ono što telo dobija.
„Prećutno se sugeriše da nema loših kalorija, već samo loših ljudi koji mnogo jedu„, kaže Mozafarian. „Ali vrlo jasno je dokazano da sve kalorije nisu iste kada je u pitanju debljanje i gojaznost. Ako se fokusirate na kalorije, lako možete krenuti pogrešnim putem.“ Ideja da ne postoje loše kalorije, sasvim pogoduje prehrambenoj industriji koja insistira na održavanju te ideje.
Kati Kurik, producent filma, nada se da će ovim filmom podstaći nacionalni dijalog o kvalitetu hrane koja se nudi američkoj naciji. Možete pogledati trejler (na engleskom jeziku)