Baštovanstvo dovodi do distorzije vremena

Baštovanstvo je aktivnost koja se preporučuje i zarad fizičke i zarad psihičke koristi. U tekstu koji prenosimo, engleski psiholog (psihološkinja, da budemo precizni i politički korektni), tvrdi da baštovanstvo dovodi do distorzije vremena. Baštovanstvo nas prebacuje u drugu prostornu i vremensku dimenziju…

Ima li šta da se ne voli kada je u pitanju baštovanstvo? Ono je sjajan način da izađete napolje, daleko od svakodnevne rutine i da vežbate svoju kreativnost. Ono je dobro za vaše zdravlje, bez obzira na to koliko vam je godina, a baštovani su i, u proseku, srećniji ljudi.

Ali baštovanstvo nije samo hobi koji opušta. Psihološka istraživanja sugerišu da bavljenje baštom može imati gotovo čaroban uticaj, čak može promeniti protok vremena.

U bašti, vreme prestaje da teče

Volim baštovanstvo – iznova pravim ili preuređujem vrt svaki put kada se preselim, noseći biljke sa jednog na drugo mesto, dok istovremeno iznova stvaram. Baštovanstvo je deo mene. Moja porodica je navikla da ja vikendom nestajem u bašti. Kada odem tamo, vreme prestane da teče. Tamo mogu biti od jutra do večeri, a da ne primetim da su prošli sati.

Nisam jedina. Mnogi nekadašnji i sadašnji baštovani opisali su isto iskustvo isključivanja iz užurbanog života ili problema kada su u bašti ili dvorištu. Bašta i baštovanstvo su sklonište, beg od svakodnevnih pritisaka. Ljudi su mi rekli da njihov vrt postaje “spasenje” i da bi bez njega bili skrhani.

Isključivanje ne znači samo nerazmišljanje – ono je percepcija samog vremena. Baštovani obično kažu da je vreme u bašti kraće nego što zapravo jeste, da planiranih sat vremena jednostavno iscuri.

Subjektivno ili vreme prirode

Početak i kraj rada u bašti zavise od zadataka tog dana ili fizičkih ograničenja kao što je padanje mraka. Tokom tog procesa, vreme prelazi iz objektivnog vremena časovnika u subjektivno ili vreme prirode. Zadaci kao što su plevljenje ili provera napredovanja biljaka su stalni; košenje trave je povremeno – ono se dešava redovno, ali svaki put je zadatak dovršen.

Prirodno vreme se oslanja na izlazak i zalazak sunca, i na godišnja doba, određeno je nečim što je izvan nas. Meri se vremenom koje je potrebno da seme proklija i postane šargarepa ili različak, ili se meri dolaskom omiljenih ptica. Rad sa vremenom prirode odvaja mene i druge baštovane od spolja nametnutih ritmova aktivnosti označene događajima kao što su putovanje do posla, poslovni sastanci ili obedovanje.

Protok – mentalno stanje povezano sa srećom

Nepomično vreme je sastavni deo psihološkog fenomena koji se zove “protok”. Protok je izuzetno fokusirano mentalno stanje koje se povezuje sa srećom, tokom kojeg ljudi bivaju poneseni i postaju toliko zaokupljeni nekom aktivnošću da ne primećuju ništa drugo, uključujući i prolazak vremena.

Ovaj opis odgovara onome što ja doživljavam u bašti. Protok postavlja proces aktivnog angažmana u središte pozornosti, pri tom zamagljujući granicu između sopstva i aktivnosti.

Koncept protoka može da objasni privlačnost baštovanskog iskustva, ali nam ne govori ništa o tome šta je to što ljude na prvom mestu privlači bašti, niti zašto toliko ljudi završi očarano.

Možda i sama bašta ima ulogu u tome: mami nas napolje da vidimo šta se moglo desiti dok nismo bili tu i šta treba sledeće da se uradi. Ovo baštu čini privlačnom i fascinanantnom, preusmeravajući naš način razmišljanja na prirodno okruženje.

Teorija obnove pažnje

“Fascinacija” je jedan aspekt teorije obnove pažnje, koju su razvili američki psiholozi Rejčel Kaplan i Stiven Kaplan u svojoj knjizi “The Experience of Nature” (“Iskustvo prirode” 1989). Teorija obnove pažnje govori o tome šta priroda čini za nas, i zato govori o toj predstavi da smo očarani.

U središtu ove teorije jeste ideja da nam povezivanje sa prirodom pomaže da se oporavimo osećaja mentalne iscrpljenosti i preopterećenja. Priroda osvaja našu pažnju. Pčele koje zuje na lavandi, šuštanje lišća, oblaci koji plove ili pupoljci koji se razvijaju u cveće mogu nas fascinirati. Oni skreću našu pažnju sa naših ličnih briga na svet prirode u bašti.

Ako je priroda sama po sebi zanimljiva, što više ljudi rade sa njom, to više bivaju uvučeni u nju i manje im pažnju odvlače druga pitanja. Zauzvrat, ljudi postaju zadovoljniji radom u bašti. Izgleda da nas predstava zadovoljstva ili sreće vraća natrag protoku.

Međutim, pored “fascinacije”, proces obnove koji opisuje teorija obnove pažnje zahteva “odsutnost”, “opseg” i “kompatibilnost”. Ovi kombinovani elementi pomažu da se objasni kako baštovani potpuno uranjaju u baštu i zašto bi se njihov pojam vremena mogao promeniti u tom procesu.

Odsutnost

Fizički beg iz unutrašnjeg ka spoljašnjem svetu, boravak na nekom mirnom mestu daleko od kuće ili kancelarije, gde mogu da osetim sunce i vetar na leđima, samo po sebi je opuštajuće. Ovo je ključni aspekt baštovanstva za mene i on odražava element “odsutnosti” teorije obnove pažnje.

Opuštanje znači da se nivo hormona stresa smanjio, tako da je obnavljujući efekat podjednako fiziološki koliko i psihološki. Čak i odsutnost tokom veoma kratkih perioda obnavlja čoveka. Bez obzira na to koliko su velike, bašte vas odvode u potpuno drugačiji svet.

Opseg

Međutim, da bi postojala još veća psihološka korist, teorija obnove pažnje kaže da mesta treba takođe da imaju opseg. Opseg je predstava da su bašte fizički i suštinski povezane sa drugim delovima života baštovana, njihovom prošlošću, sadašnjošću i budućnošću. Opseg oblikuje baštu kao skladište za sećanja i osećanja, mesto gde se ukrštaju različita vremena.

Na primer, uvek sadim Alchemilla mollis ili damin plašt (virak) u svojoj bašti, ne samo zato što me oduševljava način na koji njeni listovi zadržavaju kišne kapi, već i zato što me podseća na moju baku i mog deku. Kad pogledam damin plašt, čujem deku kako izgovara njen naziv i setim se kako ga je on uvek smatrao smešnim.

Kompatibilnost

Porodična i lična prošlost se često javljaju kada ljudi razgovaraju o svojim baštama i zemljišnim posedima. Uspomene se takođe mogu ispoljiti i kroz fizičke radnje baštovanstva. Čovek sa kojim sam razgovarala o njegovom zemljišnom posedu je shvatio da, kada kopa, on pravi iste pokrete kao kada je kao mladić radio u livnici i to ga je odmah prenelo u njegovu mladost.

Otelotvoreno sećanje na prošlost ovog čoveka takođe pokazuje ono što teorija obnove pažnje naziva “komptibilnošću”. Za njega, to što je fizički aktivan ima psihološki i emotivni značaj, a baštovanstvo je kompatibilno sa onim ko je on bio i šta može da uradi u sadašnjosti.

Kompatibilnost se ogleda u tome da imate vremena i sposobnosti da ostvarite ono što je vama lično bitno. Uzgajanje sveže hrane je kompatibilno sa vašom ulogom hranitelja porodice, dok negovanje hrizantema tako da postanu savršeni cvetovi može biti kompatibilno sa željom moje komšinice da osvoji nagradu.

Nestajanje i nastajanje u bašti

Baštovanstvo je hobi koji opušta i nagrađuje. Ono pruža mogućnost bega i kontemplacije daleko od naše svakodnevne rutine, kao i mogućnost da se uživa u intenzitetu zanosa. Ali je ono i više od toga.

Psihološka moć baštovanstva proizilazi od dometa koji bašta ima izvan ovog mesta i vremena. Tvrdim da se različite i složene forme vremena neprekidno prepliću kroz baštu i baštovana. Prošlost, sadašnjost i budućnost sudaraju se u cvetnoj leji, mameći baštovana da se izgubi u užitku “protoka”. Neka se neko drugi pobrine za ručak.

Herijet Gros

Herijet Gros je profesor psihologije i direktorka Fakulteta umetnosti na Univerzitetu Linkoln u Velikoj Britaniji. Njena poslednja knjiga The Psychology of Gardening (Psihologija baštovanstva) objavljena je 2018. godine.

Izvor: How pottering about in the garden creates a time warp
objavljeno na portalu Aeon
FotografijaIrina Iriser sa Pexels

*Podnaslove unela redakcija portala Penzin

Mogli bi vas zanimati i tekstovi: