Ljudi se, naročito u starijem dobu i nakon odlaska u penziju, lako prepuste apatiji. Osećaj svrhe u životu je važan. Novo istraživanje pokazuje da sprečava usamljenost, a samim tim doprinosi i očuvanju zdravlja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija (detalj): Prženje krofni u Ivanovu,
Marko Nikolajević za Penzin.rs
Prema novom istraživanju, osećaj svrhe u životu – bilo da se radi o visokoumnoj potrazi koja će ostaviti pečat ili o jednostavnom hobiju koji ima lični značaj – pruža jaku zaštitu od usamljenosti.
„Poznato je da je usamljenost jedan od najvećih psiholoških pokazatelja zdravstvenih problema, kognitivnog pada i rane smrtnosti“, kaže Patrik Hil, vanredni profesor psiholoških nauka i nauka o mozgu na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu. „Studije pokazuju da može biti jednako štetna po zdravlje kao pušenje ili loša ishrana.“
Novo istraživanje, zasnovano na anketiranju više od 2.300 ljudi u Švajcarskoj, otkrilo je da je osećanje usamljenosti manje uobičajeno kod ljudi (bez obzira na njihove godine) koji kažu da vode svrsishodan život..
Naučnici su zamolili ispitanike da tokom perioda od četiri nedelje ocenjuju svoja osećanja. U pitanju su osećanja u vezi sa nedostatkom druženja, izolacijom od drugih ljudi i osećajem da su „izostavljeni ili zaobiđeni“. Učesnici su takođe popunili Test stalnih životnih aktivnosti od šest stavki. U tom testu su zamoljeni da ocene izjave poput: „Ne nalazim dovoljno svrhe u svom životu“ i „Veoma cenim svoje aktivnosti“.
„Osećaj svrhe je sveobuhvatna percepcija da postoji nešto što vas vodi i usmerava iz dana u dan“, kaže Hil. „To može biti nešto poput baštovanstva, izdržavanja porodice ili postizanja uspeha na poslu.“
Aktivnosti koje stvaraju osećaj svrhe
Mnoge aktivnosti koje mogu pružiti osećaj svrhe – pridruživanje klubu, volontiranje u školi*, igranje u sportskoj ligi – uključuju interakciju sa drugima. To je jedan od razloga zašto je život ispunjen svrhom obično i manje usamljen. U istraživanju, ljudi koji kažu da su dobili ili pružili društvenu podršku najverovatnije su naveli i da imaju osećaj svrhe.
*Napomena Penzina – U Švajcarskoj, kao i u mnogim, ako ne i u svim zemljama centralne i zapadne Evrope, uobičajeno je da odrasli članovi zajednice učestvuju u radu škola. Veoma je zastupljeno učešće najstarijih članova lokalne zajednice. Ne samo što pomažu u aktivnostima, već ih i organizuju ili su njihovi glavni akteri. Na primer: čitaju sa mlađim uzrastima, dele svoja iskustva sa starijima (svojevrstan su „istorijski izvor“), ili čak predaju učenicima predmete iz svoje struke koje se uče u dodatnoj, neobaveznoj nastavi.
Hil, međutim, napominje da se borba protiv usamljenosti ne vodi samo boravkom u blizini drugih. „Svima nam se nekad desilo da smo se osećali usamljeno iako zapravo nismo bili sami. Ima nešto u osećaju svrhe što izgleda da doprinosi borbi protiv usamljenosti bez obzira na to koliko je drugih ljudi uključeno“, kaže.
Istraživanje je otkrilo blagi porast u izveštajima o usamljenosti kod ljudi koji imaju 70 i više godina. Upravo je to doba kada osećaj svrhe može biti posebno važan.
Hil i njegov tim pokušavaju da razbiju mit koji se gradi tokom prethodnih generacija da je treće doba isključivo vreme za povlačenje i odmor. Sa druge strane, napominje da ne postoje loše strane u pronalaženju nečeg što će dati smisao kasnije u životu.
Ipak, važno je imati na umu da potraga za svrhom može biti donekle porazna ako se shvati previše ozbiljno.
„Osećaj da treba da spasete svet može dovesti do egzistencijalnog straha i tuge“, kaže Hil.
Kada je u pitanju svrha i značenje, čak i male stvari mogu biti važne. „Sasvim je u redu ako je nekom drugom beznačajno ono što vama čini svrhu. Važno je da je to vama važno“, kaže Hil.
Izvor: Washington University in St. Louis
Istraživanje: Psychology and Aging