Navike u ishrani imaju veliki uticaj na artritis. Promena načina ishrane promeniće osećaj koji čovek ima boravći u sopstvenoj koži. Prava hrana može da nas zaštiti od krutih zglobova, oticanja i umora i istovremeno da doprinese dugovečnosti i dobrom opštem zdravstvenom stanju.
Fotografija iz teksta: Za 15 neverovatnih starosti potrebno je 15 neverovatnih ljudi
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Navike u ishrani imaju veliki uticaj na artritis. Zapravo, tipična ishrana zapadnog sveta može da pogorša artritis.
Među odgovornima za to nalaze se: zasićene masti (koje se nalaze u uljima za termičku obradu i u prženoj hrani), belo brašno i šećer, crveno meso, hemijski aditivi, kvasac i mleko i mlečni proizvodi. Ove namirnice mogu povećati upalu, izazvati alergije i ometati proizvodnju hormona, narušavati ćelijski integritet i funkciju i pokretljivost zglobova.
Promena načina ishrane promeniće osećaj koji čovek ima boravći u sopstvenoj koži. Prava hrana može da nas zaštiti od krutih zglobova, oticanja i umora i istovremeno da doprinese dugovečnosti i dobrom opštem zdravstvenom stanju.
Donesite odluku da se hranite zdravo eliminisanjem problematičnih namirnica i povećavanjem dnevnog unosa povrća, voća i integralnih žitarica.
Ono što mi nazivamo „Artritis dijetom“ podrazumeva, pre svega, ishranu koja se sastoji od voća i povrća, sirovih semenki, orašastih plodova i njihovih putera, fermentisanih mahunarki, i od ribe i žitarica – ovo se sve smatra hranom koja je dobra za borbu protiv artritisa.
Ove namirnice su bogate hranljivim vlaknima koja pomažu hrani i otpadu da se kreću kroz digestivni trakt, čime se smanjuje mogućnost njihovog zadržavanja i stvaranja toksičnih supstanci. Mnoge degenerativne bolesti, uključujući i artritis, povezane su sa ishranom siromašnom vlaknima.
Celovita (neprerađena) hrana bogata je hranljivim sastojcima koji su neophodni u borbi protiv destruktivnih slobodnih radikala, za održavanje i poboljšanje zdravlja kože i tkiva, regeneracaiju kostiju, mišića i tetiva.
Pored toga, budući da je bogatija hranljivim sastojcima, neprerađena hrana više zasiti čime se smanjuje verovatnoća da će se čovek prejesti i, dugoročno gledano, ugojiti. Smanjivanje telesne težine i smanjivanje pritiska na zglobove koji nose tu težinu, jesu ključni koraci u oporavku od artritisa.
Neprerađena hrana takođe manje opterećuje ceo organizam zato što se lakše vari i zato što sadrži manje toksičnih supstanci od prerađene hrane.
Masnoća u ishrani je važan faktor koji treba da se dobro razmotri ukoliko osoba ima artritis. Pogrešna vrsta masnoće može da poveća upalu u zglobovima, dok će „dobre“ masti pomoći da se upala drži pod kontrolom.
Kada se posmatra kroz procenat kalorija, većina vrsta povrća sadrži manje od 10 odsto masnoće, a većina žitarica od 16 do 20 odsto. Poređenja radi, punomasno mleko i sirevi sadrže 74 odsto masti (čak i obrano mleko sadrži 38 odsto masnoće kada se posmatra kao procenat kalorija).
Većina namirnica životinjskog porekla sadrži velike količine masti, uglavnom zasićenih, što podiže nivo jedinjenja koja dovode do upale u organizmu i koja pojačavaju simptome artritisa.
Industrijski proizvodi, meso životinja koje su tovljene kukuruzom, kao i mlečni proizvodi i školjke, takođe sadrže velik procenat arahidonske kiseline koja se u telu pretvara u jaka inflamatorna jedinjenja (jedinjenja koja izazivaju upale).
Arahidonska kiselina jeste masna kiselina koja se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla kao što su meso, živina i mlečni proizvodi i, u manjoj meri, u ribi i povrću. Kada je ishrana bogata arahidonskom kiselinom, ona se skladišti u ćelijskim membranama organizma: enzim pretvara ove uskladištene kiseline u hemijske glasnike koji se nazivaju prostaglandini i leukotrieni i koji podstiču upalu.
Neprerađena hrana, međutim, obično sadrži visok nivo zdravih masti, uključujući i esencijalne masne kiseline, za koje je naučnim istraživanjima dokazano da pomažu u smanjivanju upala u organizmu i poboljšanju zdravlja ljudi sa reumatoidnim artritisom, psorijaznim artritisom i osteoartritisom.
Osobe koje pate od artritisa obično imaju visok nivo kiselosti (pH urina koji je niži od 6,3), što povećava mogućnost za razvoj upalnih stanja. Pojam „pH“ predstavlja nivo relativne kiselosti ili alkalnosti rastvora.
Kiselost se odnosi na pH vrednost od 0,1 do 6,9, alkalnost od 7,1 do 14, a neutralna pH je 7,0. Brojevi se odnose na količinu atoma vodonika koja je prisutna u rastvoru u poređenju sa idealnim standardnim. Normalno, krv je blago alkalna od 7,35 do 7,45pH, a pH urina može da varira od 4,8 do 8,0, ali je obično blago kiseo, sa normalom između 5,0 i 6,0.
Kiselost se može smanjiti tako što će se smanjiti unos hrane koja doprinosi kiselosti i povećati unos hrane koja doprinosi alkalnosti.
Namirnice koje najviše doprinose kiselosti jesu šećer, alkohol, sirće, kafa, meso i mlečni proizvodi.
Namirnice koje su poznate kao namirnice koja povećavaju alkalnost u organizmu uključuju sve vrste povrća (izuzev paradajza – koji zapravo i ne spada u povrće, već u voće), aloe veru i zelene namirnice kao što je hlorela (zelene alge), vlati ječma, vlati pšenice, hlorofil, peršun i lucerka. Kao opšte pravilo važi: što je zelenija, to će biljka više doprineti alkalnosti organizma.
Saveti kako da se lakše pređe na zdraviju ishranu
- Počnite tako što ćete promeniti jedan obrok dnevno. Ovo olakšava kupovinu i pripremanje namirnica tokom procesa prilagođavanja novom životnom stilu. Pridržavajte se ovoga oko mesec dana, a onda promenite još jedan obrok. Za tri meseca, vaše navike u ishrani biće preobražene.
- Prestanite da kupujete gazirana pića i sokove i grickalice kao što su čipsevi i keksići. Zamenite ih energetskim mešavinama orašastih plodova i suvog voća, kao i kokicama i biljnim čajevima – što treba da vam predstavlja privremeni prelazni korak.
- Spremajte velike količine glavnog jela tako da ima ostataka za ručak ili za večeru sledećeg dana. Izbegavajte da zamrzavate hranu jer ovaj proces može da dovede do gubitka važnih hranljivih materija.
- Nemojte insistirati da se deca ili drugi članovi vaše porodice hrane kao vi. Jednostavno, poslužite veći broj zdravih jela uz svaki obrok. Ovo, u kombinaciji sa njihovim odvikavanjem od šećera i proizvoda od rafinisanog brašna, izazvaće glad za zdravom hranom.
- Kada obedujete kod drugih ljudi, jedite lagano, fokusirajte se na zdrave sastojke i izbegavajte hranu sa alergenima. Izbegavajte sve rasprave o ishrani. Uskoro, poboljšanje vašeg zdravstvenog stanja može izazvati veliko interesovanje za vaš način ishrane.
- Izaberite restoran koji nudi zdrave opcije. Raspitajte se da li kuvar može da prilagodi jelo (izbacivanjem krem-sosa, na primer) kako bi se ono bolje uklopilo u vaš novi režim ishrane. Ako to nije moguće, možete jesti unapred kod kuće i u restoranu uživati u druženju uz neki napitak i mali, zdravi obrok.
- Budite pozitivni, posvetite se svojoj ishrani i, iznad svega, ne budite nadmeni zbog svojih novih ubeđenja.
Tekst je preuzet sa portala Innerself. Ovo je odlomak iz knjige „Arthritis: An Alternative Medicine Definitive Guide“ autora Elen Kamhi, Judžina Campirona i Bartona Goldberga.