Početna Magazin Godine Omega-3 masne kiseline: (3) Uravnotežena ishrana u borbi protiv upala

Omega-3 masne kiseline: (3) Uravnotežena ishrana u borbi protiv upala

Savremena neuravnotežena, proinflamatorna ishrana uveliko povećava potrebu za omega-3 masnim kiselinama. 

Masne kiseline potrebne za proizvodnju proinflamatornih prostglandina jesu, pre svega, linolna i arahidonska kiselina – obe su pripadnice omega-6 masnih kiselina.

Linolna kiselina je u velikim količinama prisutna u uljima koja se svakodnevno koriste: kukuruznom i suncokretovom, kao i u ulju od kikirikija koje u Srbiji nije u širokoj upotrebi. Arahidonska kiselina se nalazi u proizvodima koje sadrže masti životinjskog porekla: meso, sirevi, jaja, puter itd.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Osoba koja redovno jede meso i sir, snabdeva svoje telo velikim brojem supstanci neophodnih za proizvodnju prostglandina koji izazivaju upale. Zbog njihovog znatnog prisustva u organizmu, ono može da reaguje veoma snažno protiv bilo kakvog napada. Njegova odbrambena reakcija biće brza, snažna i trajna jer ima sve što mu je potrebno za odbranu.

Ljudi koji su ovako „opremljeni“ mnogo lakše aktiviraju upale koje se javljaju u težim oblicima i koje je teško zaustaviti. Nedostatak omega-3 masnih kiselina i protivupalnih prostglandina sprečava telo da postavi efikasan otpor inflamatornom odgovoru drugih prostglandina.

Nekome može delovati čudno da priroda pruža tako malo namirnica koje sadrže omega-3. To može čak predstavljati osnovu za sumnju da je priroda savršena i dobro usklađena kako se obično smatra. Ali ovo, u stvari, nije tako.

Namirnice koje smo pomenuli (v. Omega-3 masne kiseline: (2) Protivupalno dejstvo) jednostavno su one koje su najbogatije ovom masnom kiselinom. Omega-3 masna kiselina zapravo se nalazi u mnogim drugim namirnicama, samo u manjim količinama, ali kada se sve saberu, ove male količine su dovoljne da obezbede potrebe organizma.

Ako i pored svih izvora hrane, postoji nedostatak omega-3 masne kiseline, to je usled činjenice da ova vrsta hrane (semenke bogate uljima, povrće itd) nedostaje u savremenoj ishrani, a da naša neuravnotežena, proinflamatorna ishrana uveliko povećava potrebu za omega-3 masnim kiselinama.

Dok je 1900. godine, u SAD, potrošnja mesa po glavi stanovnika bila u proseku samo 4,5 kg godišnje, trenutna potrošnja je oko 90 kg. U Francuskoj je taj prosek danas oko 80 kg, a u Švajcarskoj oko 60 kg. U Srbiji, potrošnja mesa po glavi stanovnika je opala i sada je u proseku 43 kg. Dok to uglavnom tumačimo padom standarda, mogli bismo da to i iskoristimo, kada bismo imali (opet taj standard!) mogućnosti da to meso zamenimo kvalitetnijom hranom od one koju sve više konzumiramo.

Jedan od aspekata protivupalne terapije sastoji se od obezbeđivanja organizmu omega-3 masnih kiselina koje su mu potrebne za stvaranje protivupalnih prostglandina. Ovo zahteva zdravu, izbalansiranu ishranu i omega-3 dodatke jelu.

Povećanje snabdevanja organizma sa omega-3 efikasno je, pre svega, kod hroničnih upala, a ne kod onih akutnih, jer je organizmu potrebno neko vreme da poveća proizvodnju protivupalnih prostglandina. Međutim, jednom kada su stvoreni, oni kreću pravo u bitku sa svojim proinflamatornim parnjacima kako bi smirili upalu.

Dakle, protivupalno delovanje omega-3 masnih kiselina sporije je od lekovitog bilja ili lekova kao što su aspirin i kortizon. U ovim lekovima protivupalne supstance su već formirane i direktno deluju čim dospeju u organizam.

Tekst je, uz neznatne izmene i dopune, preuzet iz knjige dr Kristofera Vejsija Natural Remedies for Inflammation