Zemljama Zapadne Evrope trenutno nedostaje više od 300.000 majstora. Naši ljudi su ti koji će popunjavati taj nedostatak. U Srbiji su ionako majstori sve stariji i malobrojniji. Da li naše društvo može da preživi novi odliv?
Ako naši ljudi, koji su još ovde, ne budu adekvatno plaćeni na velikim projektima, ostaćemo bez dobre radne snage, kaže Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„Moramo da sačuvamo ono što imamo, ali i da obnovimo radnu snagu. Jedini način jeste da domaće firme angažovane na projektima gde je država investitor imaju tretman glavnog izvođača i da mogu adekvatno da plate radnu snagu. Ako to propustimo, oni će otići u inostranstvo. A mi ćemo skupo plaćati dolazak stranih firmi koje će sanirati posledice nekvalitetnog održavanja ili podizanja novih objekata“, objašnjava Rodić.
Posao u Nemačkoj – Olakšana pečalba
Podsećamo, nemački poslodavci upozorili su svoju vladu da firme u toj zemlji neće moći da nađu adekvatnu radnu snagu ukoliko ne bude više useljavanja radnika sa zapadnog Balkana.
- O tome više u tekstu: Nemačka ponovo traži radnike sa Balkana
Ogranak za građevinstvo Nemačkog udruženja poslodavaca upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju i da je sve teže naći obrazovanu i osposobljenu zamenu.
Ovo je razlog zašto Nemačka priprema novo Pravilo za Zapadni Balkan. Ono će biti na snazi do 2023, pošto staro iz 2016. ističe u decembru 2020. godine.
Pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada. Naime, omogućeno je lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija. Uslov za dobijanje vize je, prenosi Dojče vele, da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.
Ipak, u Nemačku će najverovatnije godišnje moći da uđe najviše 25.000 radnika.
U prvoj polovini 2020. godine, izdata je samo 4.801 viza, navodi Dojče vele. Tokom 2019. godine izdato je ukupno 27.259 viza za radnu snagu iz Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije.
Pre krize izazvane koronavirusom, u Evropi je radilo između 40.000 i 55.000 zanatlija iz Srbije u raznim oblastima.
U Srbiji majstori sve stariji i malobrojniji
Rodić takođe smatra da su potrebe Nemačke za radnom snagom daleko veće od 25.000 radnika. Navodi i da najviše radne snage sa Zapadnog Balkana dolazi iz Severne Makedonije, Srbije i BiH.
„Kod nas je sada u toku veliki investicioni ciklus pošto imamo više od 60.000 aktivnih gradilišta. Dobar deo radne snage je ostao angažovan kod privatnih investitora, pa se odmah osetio nedostatak naših radnika u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj“, kaže Rodić.
Goran Rodić naglašava da ni Srbija nema dovoljno kvalitetne radne snage,. Naime, naši ljudi i bez tih dozvola već imaju uhodane puteve za rad u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Francuskoj, kao i skandinavskim zemljama.
„Velika opasnost preti da izgubimo kvalitetnu radnu snagu, što će se odraziti na kvalitet održavanja infrastrukture i velikih sistema, ali i gradnju nove infrastrukture“, smatra Rodić.
U Srbiji se malo mladih majstora školuje. Starosna struktura postojećih majstora je nepovoljna pošto u proseku imaju više od 55 godina. U nekim slučajevima, proces dobijanja dobrog majstora traje i desetak godina, napominje.
„Sa druge strane, srpske firme bi trenutno mogle da imaju velike poslove ne samo u Zapadnoj Evropi, već i u Rusiji, na Bliskom istoku i u afričkim zemljama“, kaže Rodić.
Zemljama Zapadne Evrope od građevinske struke najviše nedostaju tesari, armirači i zidari, kaže Rodić. Kada su u pitanju zanatska zanimanja, nedostaju im parketari, keramičari, stolari, električari svih profila, industrijski izolateri, kao i ljudi koji rade u fabrikama na održavanju instalacija i na instalacijama u energetici.
Izvor: 021.rs
Fotografija: Hasselblad