Dok u onim zemljama koje planiraju svoj dalji razvoj penzioneri uglavnom daju stručne, iskustvene savete, u Srbiji je zapošljavanje penzionera uzelo maha jer nema ko drugi da radi, a penzioneri nemaju izbora.
Radite četiri sata dnevno, samo radnim danima, i to na odeljenjima gril, delikates ili pekara. Prijavićemo vas na PIO osiguranje, čime ćete ostvariti dodatni staž osiguranja i uvećati postojeće penzije. Zaposlite se u „Univereksportu“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Flajer sa naslovom “ Pored penzije i posao bez tenzije“ u kome maloprodajni lanac nudi posao penzionerima, zapalio je društvene mreže u Srbiji. Iako zapošljavanje penzionera nije ništa novo, ovaj oglas za posao je skrenuo pažnju na činjenicu da preduzeća sve teže nalaze radnike.
U Univereksportu nisu mogli da preciziraju, piše Politika, koliko penzionera se javilo na oglas. Ne kriju da su se okrenuli baš ovom delu stanovništva zbog sve većeg nedostatka radne snage u zemlji.
Uveravaju da će svako zapošljavanje starijih podrazumevati plaćanje svih poreza i doprinosa za dodatni rad. To će, na kraju radnog angažmana, uticati i na visinu njihove penzije.
Prema nekim procenama, više od 30.000 penzionera u Srbiji radi. Međutim, da li zapošljavanje penzionera može da pomogne ublažavanju nedostatka radne snage?
Da li zapošljavanje penzionera
rešava problem?
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da Srbija dozvoljava određenim kategorijama penzionera da rade, ali i dalje insistira na tome da uplaćuju pune doprinose. Smatra da bi država trebalo da penzionere oslobodi plaćanja poreza, kao što to planiraju da urade Mađari.
„Država će morati umnogome da smanji dažbine jer su ti ljudi zaradili svoje penzije, pa je potpuno besmisleno da plaćaju doprinose dok dodatno rade. To mora da se omogući i zbog privrede jer firme zbog nedostatka radne snage moraju da angažuju starije. To bi trebalo učiniti i zbog samih penzionera koji su prinuđeni da dodatno rade jer su im penzije male.“
Sindikati su stava da bi država najpre trebalo da napravi ozbiljan projekat zbog sve većeg odliva radne snage. Prvo bi trebalo da se osigura da će se radnicima koji su još u radnom odnosu doprinosi obračunavati prema stvarnoj zaradi. Tek onda može da se govori o zapošljavanju penzionera.
„Država je još pre deset godina trebalo da uvede progresivan sistem oporezivanja zarada. Problem nastaje kada oni s veštinama i znanjem uvide da ne mogu da napreduju. Oni žele da odu jer firme nemaju prostora da im povećaju zaradu i poboljšaju uslove rada. Sve to bi se donekle amortizovalo uvođenjem progresivnog sistema oporezivanja. Država bi na taj način u nekom procentu mogla da smanji i migracije“, objašnjava Rajić.
Rajić podseća i da u nekim zanimanjima penzioneri ipak ne mogu da budu od veće pomoći jer većina njih nije fizički spremna. On smatra, kako piše Politika, da penzioneri nisu u stanju da se usavršavaju i ponovo uče.
* Napomena Penzina: Zdrav čovek je sposoban da uči sve dok je živ. Neke kognitivne sposobnosti mogu oslabiti, ali to nikako ne znači da čovek nije u stanju da uči. Čeoni (frontalni) režanj se, ne treba zaboraviti, razvije u potpunosti tek krajem dvadesetih godina života, pa mlade ljude ne smatramo nesposobnim za rad i učenje.
Ako se nastavi dalji odliv radnika,
privredni rast zemlje biće praktično zabetoniran
Prema evropskim podacima, Srbiju godišnje napušta između 44.000 i 52.000 ljudi, od kojih je svaka druga osoba već zaposlena. Naredna, 2020. godina mogla bi da bude rekordna kada je u pitanju broj radnika koji će napustiti zemlju. Nemačka će, naime, tada liberalizovati tržište rada. Ovoj članici Evropske unije, na primer, nedostaje oko 140.000 vozača.
„Tamo je minimalna plata 1.900 evra. Kada namire sve životne troškove, ostane im oko 800–900 evra, od kojih nešto mogu da uštede ili pak pošalju novac porodici u Srbiju. U tom slučaju, država neće biti u problemu jer će se tim novcem povećavati devizni priliv.“
„To će, ipak, u jednom trenutku da zakoči rast cele privrede i smanji poreske prihode. Jer, ako u roku od pet godina ode još oko 250.000 ljudi, i s aktuelnim prirodnim priraštajem, privredni rast zemlje biće praktično zabetoniran.“
„Nizak BDP u zemlji automatski će loše uticati na plate i penzije, i eto nama problema“, jasan je Dragoljub Rajić.
Izvor: Politika
Preporučujemo serijal tekstova: Kako srebrnu ekonomiju pretvoriti u prednost budućeg sveta
(Linkovan je uvodni tekst na čijem kraju ćete naći linkove ka drugim tekstovima iz serijala. Svaki tekst je posvećen jednom aspektu ove savremene pojave – rastućem broju starijih ljudi koji su, na ovaj ili onaj način, činioci privrednog razvoja)