Zdravlje

Promene u stilu života, a ne magične piliule, mogle bi pomoći u lečenju Alchajmera

Sve više razumemo procese koji se nalaze u osnovi Alchajmerove bolesti. Nažalost, to razumevanje ne dovodi do terapije koja bi značila trenutno obolelim. Postoje, međutim, pokazatelji – među koje spadaju i rezultati istraživanja o kome je ovde reč, da bi promene u načinu života mogle da dovedu do značajnog poboljšanja.

Prošlog leta, istraživačka grupa sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu (UCLA) bez mnogo halabuke objavila je rezultate novog pristupa u lečenju Alchajmerove bolesti. Rezultati do kojih su došli su zapanjujući. Iako je obim istraživanja bio mali, svaki učesnik je pokazao do te mere značajno poboljšanje da su skoro svi bili u okviru normalnih rezultata na testiranju pamćenja i kognitivnih sposobnosti na kraju studije. Funkcionalno posmatrano, ovo bi se moglo nazvati lekom.

Ovo su važni nalazi, ne samo zato što se očekuje da Alchajmerova bolest bude sve češća kako stanovništvo stari, već i zato što postojeće opcije lečenja u najboljem slučaju dovode do minimalnog poboljšanja.

Prošlog jula, velikim kliničkim ispitivanjem se došlo do zaključka da su pacijenti koji su dobijali novi lek pod nazivom LMTX imali malo koristi od njega. Nakon toga, drugi lek u koji su polagane velike nade a koji je osmišljen da cilja amiloidne proteine, jednog od obeležja Alchajmerove bolesti, takođe nije uspeo na svom prvom velikom kliničkom ispitivanju. Pre samo dva meseca, farmaceutska kuća Merck obavila je rezultate testiranja svog leka pod nazivom verubecestat, koji je osmišljen kako bi sprečavao obrazovanje amiloidnih proteina. Utvrđeno je da nije bolji od placeba.

Međutim, rezultati Kalifornijskog univerziteta nisu posledica neverovatnog novog leka ili nekog novog prodora u medicini. Umesto toga, istraživači su koristili protokol koji se sastojao od različitih promena u stilu života kako bi se optimizovali metabolički parametri – kao što su upale i insulinska rezistencija – koji su povezani sa Alchajmerovom bolešću. Učesnici su, između ostalog, savetovani da promene način ishrane (mnogo povrća), vežbaju telo, razvijaju tehnike za upravljanje stresom, poboljšaju san… Najčešći neželjeni efekat bio je gubitak težine.

Istraživanje je značajno ne samo zbog ishoda koji su izuzetni, već i zbog alternativne paradigme koju predstavlja u lečenju složene, hronične bolesti. Potrošili smo milijarde dolara u nastojanju da shvatimo molekuralnu osnovu Alchajmerove bolesti u nadi da će to dovesti do izlečenja ili barem do efikasnije terapije. I mada smo u velikoj meri proširili svoje znanje o ovoj bolesti, to nije dovelo do velikog broja uspešnih načina lečenja.

Situacija je slična po tipu, ako ne sasvim po stepenu, mnogim drugim hroničnim oboljenjima sa kojima se danas borimo, kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Iako imamo efikasne lekove za ova oboljenja, nijedan od njih ne deluje savršeno, a svi imaju negativne efekte.

Naše razumevanje ćelijskih procesa koji se nalaze u osnovi ovih bolesti je sofisticirano, ali tehničko majstorstvo – ono što je Sveti Gral lečenja – ostalo je van našeg domašaja.

Prihvatajući ove teškoće, istraživači UCLA su se opredelili za drugačiji pristup. Pošavši od pretpostavke da je Alchajmerova bolest specifična manifestacija veoma složenog sistema u neredu, oni su pokušali da optimizuju taj sistem menjanjem ulaznih jedinica. Drugim rečima, naučnici su odlučili da ostave po strani molekularnu kutiju koja toliko uznemiruje, i fokusirali su se na kontekst same kutije.

Iako ne možemo sa preciznošću reći na koji način je ova intervencija funkcionisala, na ćelijskom nivou, važno je da jeste funkcionisala. Metoda nije sasvim nova. Naučnici su već dokazali da višestruke, sveobuhvatne promene načina života mogu značajno da poboljšaju ishode kod kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i hipertenzije.

Ali ovoj vrsti pristupa je teško da postanu šire prihvaćeni iz dva razloga. Prvo, ove protokole je teže sprovoditi nego što je uzeti lek pred spavanje. Pacijentima je neophodno kontinurano obrazovanje, savetovanje i podrška za ostvarivanje značajnih promena. I drugo, farmaceutski način lečenja je duboko ugrađen u naš današnji zdravstveni sistem. Osiguravajuće kuće su spremne da plate za lekove, ali ne za promene načina života; a lekari su učili farmakologiju, a ne o ishrani.

Uprkos ovim poteškoćama, vreme je da počnemo da ovakve pristupe shvatamo ozbiljno. Očekuje se da se rasprostranjenost Alchajmerove bolesti utrostruči tokom naredne tri decenije. Očekuje se da dijabetes i druge hronične bolesti prate sličnu putanju.

Ako budemo pokušavali da se suprotstavimo ovoj epidemiji samo pomoću lekova, pokrenućemo čitav niz novih problema, od prekomernih troškova da štetnih efekata, a da nećemo uticati ni na jedan osnovni uzrok.

Poznato nam je da sveobuhvatna promena načina života može da deluje kod mnogih hroničnih bolesti, u nekim slučajevima podjednako dobro kao i lekovi. Promene načina života zaslužuju više od usputne opaske na kraju godišnjeg kontrolnog pregleda – vreme je da one postanu kamen temeljac ne samo u lečenju Alchajmerove bolesti, već u lečenju svih hroničnih bolesti.

Klejton Dalton

Izvor: Aeon
FotografijaTaking the Time, Tambako The Jaguar 


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija