Penzije

Portal Kamatica: Sve više građana uplaćuje dobrovoljnu penziju

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji je na kraju trećeg tromesečja 2018. iznosila 39,1 milijardu dinara, što predstavlja rast od 2,7 procenata. U Narodnoj banci Srbije smatraju da veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova predstavljaju kompanije sa velikim brojem zaposlenih

Na kraju trećeg tromesečja 2018. godine, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova iznosila je 39,1 milijardu dinara, što predstavlja rast od 2,7 procenata, saznaje portal Kamatica.

U prva tri tromesečja u dobrovoljne penzijske fondove uplaćeno je 863,66 miliona dinara. Do kraja juna ove godine ukupno je uplaćeno 847,43 miliona dinara, a od tog broja 34,3 odsto čine individualne uplate, 28,7 procenata je bilo po osnovu uplata poslodavaca svojim zaposlenima, dok se 37 odsto odnosi na uplate preko penzijskog plana.

“Veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova predstavljaju kompanije sa velikim brojem zaposlenih. Ušteda je moguća s obzirom na to da se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 5.757 dinara, po zaposlenom mesečno, kao i da se uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog, oslobađaju plaćanja poreza”, objašnjavaju u NBS.

Novac kojim raspolažu dobrovoljni penzijski fondovi, za razliku od štednje građana, nalazi se najvećim delom – čak 85,96 odsto, u dinarima. Preostali deo, 14,4 procenta, nalazi se u evrima i dolarima.

Najviše novca dobrovoljni penzijski fondovi ulagali su u državne obveznice i one su činile nešto više od 83 procenta ukupne imovine. Zatim, novca ima i u akcijama 8,55 procenata, kao i na kastodi računima i oročenih depozita kod banaka i to 6,93 procenta, a manje od jednog procenta sredstava uloženo je u obveznice Evropske banke za obnovu i razvoj kao i u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, saznaje portal Kamatica.

“Naknade su parametar koji građani treba da imaju u vidu kod izbora fonda, ali njih ne treba posmatrati izolovano. Visina naknade zavisi i od aktivnosti investiranja. Po pravilu, aktivniji fondovi, namenjeni mlađim osobama, koje će doprinose uplaćivati u dužem vremenskom periodu, u većem procentu investiraju u složenije instrumente i preuzimaju veći nivo rizika, te se od takvih fondova očekuje veći prinos, zbog čega imaju i više naknade. S druge strane, fond koji investira pasivno i u sigurnije finansijske instrumente trebalo bi da ima i manje naknade. Planirano ulaganje sredstava članova fonda, očekivani prinos i nivo rizika koji se preuzima, kao i naknade koje društva naplaćuju, treba posmatrati zajedno pri donošenju odluke o izboru fonda”, savetuju u Narodnoj banci Srbije.


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija