Ideja zamene klasičnih obroka „pilulama“ koje se „spremaju“ na brzinu, i ne ostavljaju prljavo suđe, prisutna je u popularnoj kulturi već dugo. Sa tečnim mineralsko-proteinskim napicima koji su sve populariniji među sportistima, ali i u Silikonskoj dolini, ova ideja postaje stvarnost. Za neke je ovo užasno, za neke je bolje nego ništa…
Komentar Penzina: Prenosimo ovaj tekst kako bismo proširili svest o alternativama koje su nam dostupne danas. Možemo pričati o baštama, zdravoj i svežoj hrani, itd, ali, oni koji žive sami, bez obzira da li je reč o mladima ili starima, pre će gladovati nego „trošiti“ vreme i energiju na pripremu hrane, makar to bilo i prosto podgrevanje već spremljenih namirnica.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Negativni efekti svakako postoje, ali već neko vreme i u tradicionalno „strogoj“ Evropi postoji mišljenje da je bilo kakva hrana za stare i nemoćne bolja od nikakve hrane. U tom kontekstu i ovde vidimo naročitu šansu za ovakvu „najbržu“ hranu. Ako par obroka nedeljno zamenimo njom verovatno će nam manje škoditi od toga da te obroke jednostavno propustimo.
Nova era brze brže najbrže hrane
Tehnološki i privredni bum u Silikonskoj dolini u San Francisku podrazumeva i mnogo rada, a među programerima, inženjerima i dizajnerima mnogo rada znači i malo vremena za jelo.
Zato su u poslednje vreme sve popularniji obroci koji se dobijaju jednostavnim „mućkanjem“ sa vodom. Reč je o proteinima u prahu koji se kupuju u pakovanjima za nekoliko desetina obroka i uvek stoje spremni da se „smućkaju“.
Ime proizvoda Soylent: Istorija imena počinje od naučnofantastičnog romana koji je pisao Harry Harrison 1966. godine (Make Room! Make Room!) u kom se služi hrana dobijena kombinacijom soje (soya) i sočiva (lentils) – soy+lent. Ipak, ovo ime je šire popularisao u naučnofantastičnom filmu iz 1973. godine – Soylent Green, u kom se zamenska hrana pravi od ljudskih ostataka.
Međutim, njihova pogodnost u ovakvim okolnostima nije samo u brzoj pripremi već i u brzoj i „nezahtevnoj“ konzumaciji. Ovi obroci su tečni, te se mogu piti iz čaše dok se i dalje sedi za računarom, ili se pravi predah uz televizor – bez potrebe za postavljanjem stola i raspremanjem prljavog posuđa.
Cena ovakvih obroka je relativno mala u odnosu na uobičajenu gotovu hranu koju ovi zaposleni uglavnom naručuju – obrok košta 2-3 dolara što je u rangu cena lošije naručene hrane u Srbiji, ali daleko ispod cena u SAD gde takav obrok košta i do 50 dolara.
Pored toga, nema „gubljenja vremena“ da se izabere šta će se tog dana jesti, nema procesa naručivanja, i čekanja hrane… A nema ni raspremanja površine za jelo i otpadaka ambalaže.
Praškasti proteini mogu se spravljati samostalno (naručivanjem sastojaka putem interneta, na primer po ovom receptu) ili se mogu kupiti gotove smese. Mešaju se sa vodom, ili sa mlekom.
Uostalom, ovakvi obroci su već godinama uobičajena večera za sportiste i osobe na dijetama. Brzina i jednostavnost sada čine da budu čest izbor i za druga zanimanja. Potražnja tržišta za nekim od ovih napitaka tako je velika da se ponekada čeka i na listama za porudžbinu i do šest meseci.
Praškasti napici mahom sadrže magnezijum, cink, vitamine (A, B6, B12, C, D, E, K), proteine (25%), ugljene hidrate (50%), masti (25%), itd.
Sada i investitori koji ulažu u informacione tehnologije vide priliku za investiranje. Alexis Ohanian, osnivač popularnog sajta Redit i sam kaže da je ljubitelj ovih napitaka. On ulaže u Soylent, jednog od najpoznatijih proizvođača ovih napitaka.
Soylent u ponudi ima pakete:
- 28 obroka (7 dana) – 70 dolara
(65 evra, 7.700 dinara, 275 dinara po obroku) - 56 obroka (dve nedelje) – 130 dolara
- 112 obroka (mesec dana) – 255 dolara.