Penzije

Povećanje penzija – tri moguća scenarija

Dejan Jovović, ekonomista, piše za dnevni list Danas o tri moguća scenarija za povećanje penzija. Prenosimo veći deo teksta.

U fokusu pregovora misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predvođene DŽejmsom Rufom, koja je od 7. do 18. maja boravila u Beogradu bilo je povećanje penzija, posmatrano u kontekstu rasta bruto domaćeg proizvoda od 4,5 odsto u prvom kvartalu 2018, kao i procene Evropske komisije da Srbiju ove godine „očekuje najveća privredna ekspanzija u deceniji“.

Misija MMF-a sugerisala je predstavnicima vlasti da ukinu Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, koji je na snazi već četvrtu godinu. Predstavnici MMF-a poručili su srpskoj strani da nađe sistemsko rešenje za penzije, budući da su javne finansije tri godine unazad stabilne.

Ako su MMF, Svetska banka i Fiskalni savet jednoglasni u oceni da su srpske javne finansije stabilne i zdrave, nekako logično nameće se pitanje zašto bi za penzionere i dalje važile krizne mere, utoliko pre što je Zakon oročen do kraja 2017.*


* Napomena redakcije Penzina: Zakon o privremenom načinu uređivanja isplate penzija nije oročen uopšte. Postojao je nacrt zakona sa rokom, međutim, usvojen je zakon u kome se nigde ne spominje nikakav rok primene. V. objašnjenje autora članka niže u tekstu.


Podsećanja radi, budžet je prethodne godine bio u suficitu od 1,2 odsto BDP-a, a i u prvih nekoliko meseci 2018. godine republička kasa je u plusu. Od novembra 2014, kada su primanja penzionera veća od 25.000 dinara umanjena za 22 i 25 odsto, učešće penzija u BDP palo je sa 13,8 na 11 odsto, što je manje čak i od onoga što je MMF tražio. Istovremeno, iz budžeta se za isplatu penzija više ne izdvaja 50 odsto, već 33 odsto sredstava, sa tendencijom daljeg smanjivanja.**


**Napomena redakcije Penzina: Iz budžeta se izdvaja za sva ona davanja koja su spala na teret Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a to su pored penzija – čija bi isplata jedino trebalo da bude briga Fonda PIO, i socijalna davanja kao što je naknada za pomoć i negu drugog lica, a koje bi trebalo da isplaćuje država iz budžeta. 


Dosadašnja povećanja nominalno iznose 7,75 odsto, a realno 5,75 odsto, čime penzije, ni približno, nisu dovedene na nivo pre smanjenja. S druge strane, penzioneri su takvom politikom stavljeni u diskriminatoran položaj u odnosu na zaposlene u javnom sektoru.

Procenjuje se da bi povećanje penzija prema dosadašnjem tempu i procentima, dovelo do usklađivanja penzionerskih primanja sa rešenjima tek za deset do 15 godina.

Da vremena za čekanje više nema, na to upozorava i Fiskalni savet, koji ocenjuje da zadržavanje te mere može predstavljati ozbiljan fiskalni rizik, imajući u vidu osnovanost tužbe koju najavljuju penzioneri. U dokumentu Fiskalnog saveta “Mišljenje o fiskalnoj strategiji za 2018. godinu, sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu”, pored ostalog, stoji da je: “verovatno najveći nedostatak fiskalne strategije što nije precizirano kada će biti ukinuto privremeno umanjenje natprosečnih penzija kojim je narušen ekonomski odnos između uplaćenih doprinosa i isplaćenih penzija”.

Ovakva mera opravdana je samo ukoliko preti neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga. Međutim, ta opasnost prošla je 2017. godine, jer je javni dug počeo trajno da se smanjuje, izvršena je fiskalna konsolidacija, a penzije su praktično dostigle svoj dugoročno održivi nivo, zbog čega nema ekonomskog osnova da privremena mera ostane na snazi.

U obrazloženju Predloga zakona o privremenom usklađivanju načina isplate penzija jasno se navodi sledeće:

“Posebno treba imati u vidu da je mera smanjenja penzija vremenski ograničena (primenjuje se zaključno sa isplatom penzija za mesec decembar 2017. godine), kao i da je uvedena isključivo sa ciljem prevladavanja, odnosno otklanjanja negativnih posledica finansijske krize. To znači da egzistira u pravnom poretku Republike Srbije samo dok posebno važni razlozi javnog interesa opravdavaju njenu primenu”.

Kasnije je, u skupštinskoj raspravi, vremenska odrednica – decembar 2017. godine, o prestanku važenja Zakona je izbrisana.

Fiskalni savet je u decembru 2017. godine upozorio da treba sprečiti eventualne sudske troškove koje po tom osnovu mogu da nastanu, predlažući da se penzije u 2018. godini povećaju 2,5 odsto, a da se ostatak budžetskog prostora iskoristi da se penzionerima, čija su primanja niža nego što su bila pre 2015, delimično vrati oduzeto. Takvih penzionera je oko 14 odsto. Međutim, vlada je tada odlučila da svi penzioneri dobiju povišice od pet odsto.

Posmatrano iz ugla Fonda, ta institucija ne brani penzionere, već svoj, kako kažu, uspešan projekat s obzirom na to da je Srbija, za vreme primene ovog programa, postigla fiskalnu stabilnost, a rezultati su nadmašili očekivanja. Konstatovano je, takođe, da Fond neće da dozvoli da eventualni troškovi koji bi, kao posledica pravnog vakuuma, mogli da nastanu po osnovu sudskih sporova pred sudom u Strazburu, bace senku na njihov projekat.

Tokom pregovora sa predstavnicima Fonda, iskristalisala su se tri scenarija za povećanje penzija.

Prvi podrazumeva da svi penzioneri do kraja godine dobiju povišicu od osam odsto. Ukoliko bi se taj scenario realizovao, rashodi u budžetu trajno bi se povećali za 40 milijardi dinara, što bi predstavljalo trošak od oko jedan odsto BDP-a.

Prema drugom scenariju, Zakon o privremenom načinu uređivanja ispalta penzija fazno bi se ukidao. To praktično znači da se u prvoj godini, penzionerima čija je penzija veća od 25.000 dinara, vrati polovina oduzetog iznosa iz penzionog rešenja. Uz to, povišica od 5,5 odsto sledovala bi i njima i svim ostalim penzionerima.

Treći scenario značio bi potpuno ukidanje Zakona, a u tom slučaju sve penzije bi mogle da se povećaju linearno za tri odsto.

Sa vrha vlasti saopšteno je da će Zakon biti ukinut u novembru, ili početkom naredne, 2019. godine. Time je ispoštovan zahtev MMF-a koji je kreatorima ekonomske politike sugerisao da nađu način da izađu iz pravnog vakuuma u kome se Srbija sada nalazi, s obzirom na to da je krizni Zakon ostao na snazi i nakon što je kriza javnih finansija prošla. Poručeno je, takođe, da će penzije biti povećane između pet i 25 odsto, a u odnosu na 2014. između 8,4 i 13,3 odsto.

Dejan Jovović, ekonomista-naučni savetnik
za Danas


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija