Penzioneri Srbije životare, a neki trpe i nasilje u porodici

Nadežda Satarić iz Udruženja Amity kaže da mnogi penzioneri u Srbiji praktično životare. Navodi da ima i onih koji trpe nasilje u porodici.

U Srbiji ima nešto više od 1.660.000 korisnika penzija, a prosečna penzija iznosi 30.978 dinara. Međutim…

Nadežda Satarić iz Udruženja Snaga prijateljstva – Amity kaže za RTS da je teško dati odgovor na pitanje kako žive penzioneri u Srbiji.

„Onima koji imaju penziju preko 50.000 dinara je lagodnije i oni mogu normalnije da sastavljaju kraj sa krajem, ali takvih je nažalost tek 11 odsto. Potpuno je druga priča sa penzionerima koji imaju penzije ispod proseka, a takvih je 60 odsto“, ističe Satarićeva.

Naglašava da je svakako najteža situacija za onih 300.000 penzionera koji primaju penzije ispod 15.000 dinara, ako im je to jedini redovni mesečni izvor prihoda.

„Ti ljudi praktično životare. Oni ne mogu sebi da priušte meso ni jednom nedeljno, ne mogu da kupe sve potrebne lekove, ne mogu da priušte ortopedska pomagala koja su im potrebna, ne mogu da priušte medicinske procedure… Sa neplaniranim troškovima ne mogu da izađu na kraj“.
Najveća je muka, naglašava, što mnogi nemaju da plate ni grejanje. V: Energetsko siromaštvo

Novčana pomoć penzionerima – treba napraviti gradaciju

Penzioneri su podneli veliki teret fiskalne konsolidacije. Kasnije je usledilo usklađivanje penzija i jednokratne novčane pomoći, poslednja u iznosu od 20.000 dinara.

Nadežda Satarić kaže da je jednokratna novčana pomoć koju su penzioneri u nekoliko navrata dobijali „fantastično mnogo značila“ i obradovala sve penzionere. Njoj su se, smatra, obradovali i oni koji imaju visoke penzije, ali posebno oni kojima je iznos pomoći veći od penzije.

„Ipak, moj lični stav je da treba napraviti neku gradaciju i veću pomoć fokusirati na one najsiromašnije ili one koji su u najvećem riziku od siromaštva. Ne treba se mnogo fokusirati na one koji imaju visoke penzije iako je njih najmanje“, kaže Satarićeva.

Naglašava da će jednokratna pomoć uvek dobro doći. Smatra, međutim, da je veoma važno investirati više u infrastrukturu, posebno medicinsku.

„Ne možemo dozvoliti da u pojedinim regionima nema magnetne rezonance. To je mnogo važno za starije ljude i za penzionere, da imaju logistiku i da mogu da odu kod lekara. Treba u to više ulagati“, kaže Satarićeva.

Nasilje nad starima – najskrivenija porodična tajna

Nadežda Satarić kaže da je nasilje koje stariji trpe zaista najbolje čuvana porodična tajna navodeći naziv istraživanja „Dobro čuvana porodična tajna: zlostavljanje starijih osoba„.

„Najčešće zlostavljanje, zanemarivanje njihovih potreba, psihološko nasilje ili ekonomsko iskorišćavanje vrše članovi porodice ili oni koji su najbliži starijim osobama. Njih je sramota da to priznaju, strah ih je jer zavise od mlađih koji su oko njih“, objašnjava Satarićeva.

Podsećamo:

Nadežda Satarić naglašava da penzioneri nemaju ni dovoljno poverenja u institucije koje treba da ih zaštite. Neki čak ni ne znaju kome treba da se obrate za pomoć i koliko je to važno. Oni koji pripadaju najstarijim generacija često smatraju i da je nasilje koje trpe normalna pojava u porodici.

Život starijim osobama i penzionerima otežao je i koronavirus. Mnogi su suočeni sa finansijskim i zdravstvenim poteškoćama. Pristup zdravstvenim uslugama im je ograničen. Oni su se osamili, nedostaje im društva, a mnogi imaju i problema sa demencijom.