Kako koronavirus utiče na svakodnevni život starijih osoba? (rezultati ankete)

Iako uzorak za istraživanje nije bio reprezentativan, rezultati ankete “Kako koronavirus utiče na svakodnevni život starijih osoba?” su indikativni. Evo šta su nam poručili naši stariji sugrađani.

Nakon skoro godinu i po dana od proglašenja pandemije COVID-19, UG Amity i portal Penzin sproveli su anketu na temu: “Kako koronavirus utiče na svakodnevni život starijih osoba u Srbiji?“. Anketa je bila otvorena od 13. do 24. jula 2021. godine. U njoj je učestvovalo 200 osoba:

Velika većina učesnika – 88,5 odsto, izjasnila se da koronavirus jeste uticao na njih, a 11,5% da nije uticao.

Na drugo pitanje odgovarali su samo oni učesnici koji su potvrdno odgovorili na prvo pitanje. Oni su mogli da izaberu jedan ili više od ponuđenih odgovora na pitanje: “Na koji način je korona virus, odnosno situacija u društvu nastala usled pandemije, uticao na vas?”

  • Materijalno (npr. povećani su troškovi zbog primene epidemijskih mera) – 85 odgovora, a najtipičniji su:

“Nedostatak para za održavanje higijene i dezinfekciju prostorija a posebno za suplementi za jačanje imuniteta i potrebnu zdravu ishranu….užas…da nije bilo prijatelja iz seoskih sredina koji su nam pomagali sa hranom…”

“Imala sam koronu i dve nedelje preležala. Terapija je trajala dva meseca i sve lekove sam morala kupiti. To je veliki udar na moj budžet jer mi je penzija 15.000,00 a pregledi su posebna priča! Stajanje napolju na kiši, satima. Loša organizacija.”

“Moj suprug koji je 65+ je morao da prestane da se bavi dodatnom delatnošću koja nam je uvećavala mesečne prihode. Pre tri meseca je preležao kovid relativno lako ali mu je zdravlje bilo ugroženo bolničkim bakterijama od kojih se lečio dva meseca po izlasku iz bolnice.”

“Za vreme zatvaranja oladila me je dobavljacica hrane za 200.000,00.”

  • Zdravstveno – zbog preležane korone ili manje dostupnih usluga nekovid pacijentima – 92 odgovora, a najtipičniji su:

“Koliko god je ljudi ubila korona, još više osoba je umrlo od svih ostalih bolesti zbog nemogućnosti da stigne do lekara i medicinskih centara i nisu lečeni zbog pandemije!”

“Nemogućnost adekvatnog lečenja. Kod starih i bez korone postoji određeni strah od starenja, a korona je to još pojačala. U svakom slučaju negativan uticaj postoji.”

“Iako me je noga mnogo bolela, nisam mogla da odem kod lekara. Pretpostavila sam i da je to zbog nekretanja. Sada su mi otkrili promene na išijadičnoj kosti. Čekam rezultate. Kažu da je trebalo ranije da se javim. A sve sam radila kako je rečeno.”

“Nisam mogla i još ne mogu kod lekara, a moram da se pregledam. Hronični sam bolesnik. Nemam ja para za privatnike! Pomrećemo ko zamorci. Ko ima novca on će da se leči. Ko nema neka crkne!”

  • Psihički – anksioznost, stres i strah – 113 odgovora, a najtipičniji su:

“Uticalo je na mentalno zdravlje moje i moje porodice. Osećala sam se bedno, poraženo, poniženo. Bolji tretman su imale životinje od nas, bili smo kao ptice u kavezu pokrivene crnim plaštom.”

“Tretirani smo kao nevidljivi. Bili smo okruženi mržnjom. Mi smo bili zatvoreni a ostali su bili zadovoljni što smo uklonjeni iz života.”

“Korona je ’pokušala’ da nas stavi u stanje straha i otuđenosti jedni od drugih. Moju porodicu nije uspela da ponizi u svakom pogledu. Uspeli smo da preskočimo sve zamke koje su nam stavljanje na putu života. Samo pozitivan pristup životu održao nas je u dobrom stanju. Izbaciti TV i sve novine koje nas ubiše lažima i nastaviti život u ovim godinama što opuštenije.”

“Majci (82) se pojačalo osećanje zavisnosti od tuđe pomoći, a to joj je ponižavajuće. Odlazak u kupovinu njoj je znak da još vlada svojim životom.”

  • Na neki drugi način – 46 odgovora, od kojih se najveći broj mogu svrstati u psihičke posledice, a najtipičniji među njima su:

“Izgubili smo normalnu zdravstvenu zaštitu, nedostupni su pregledi specijalista a mi imamo niz hroničnih oboljenja.”

“Na momenat sve stalo. Teško mi je pala izolacija, umrtvila me, slabo se kretala i sve to ostavilo posledice povećanja tezine i još slabijeg kretanja. Izgubila i to malo kondicije.”

“Ljut sam što se širio strah umesto ohrabrenja. To se i dalje nastavlja a izgleda da nema kraja. Sad se predviđa vakcinisanje i jednom godišnje a ne zna se kako je vakcina napravljena, koje su posledice, da li su vakcinisani prenosioci virusa, itd. itd. Nema sučeljavanja sa, isto, stručnjacima, lekarima, koji su protiv vakcinisanja.”

“Zatvorenost mi je najviše smetala. Omeđenost u stanu, nemogućnost da se vidim sa osobama koje su mi drage, komunikacija svedena na telefoniranja.”

Šta nam govore rezultati ankete?

Iako uzorak za istraživanje nije bio reprezantativan, rezultati su indikativni. Oni nam jasno ukazuju da su stariji ljudi najteže podneli zatvaranje, koje je trajalo 35 dana, tokom kojih su mogli samo jednom nedeljno da izađu u jutarnju kupovinu, između 4 i 7 sati. Pandemija, uključujući i karantin tokom vanrednog stanja, ostavili su negativan uticaj, kako na njihovo fizičko, tako i na psihičko zdravlje. Nisu zanemarljivi ni povećani materijalni troškovi koje su stariji imali i imaju ih i dalje tokom pandemije.

Sada imamo naučene lekcije iz dosadašnjeg trajanja pandemije, te na šta treba da obratimo pažnju u narednom periodu:

Samo u slučaju krajnje potrebe tokom nekog novog vanrednog stanja, zatvoriti sasvim stanovništvo uzrasta 65+. Stavljanje u karantin je logičnije da bude na osnovu zdravstvenog statusa, stanovnika, a ne na osnovu godina starosti.

Voditi računa da bude balansiraniji odnos pružanja zdravstvenih usluga kovid pacijentima i ostalom stanovništvu, posebno starijima koji nisu kovid pacijenti

Kod donošenja važnih epidemijskih mera, potrebno je konsultovati i predstavnike starosnih grupa, kojih se te mere najviše tiču, u ovom slučaju, predstavnike starijih osoba.

Ova anketa je deo projekta udruženja građana “Snaga prijateljstva” – Amity koji je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” koji sprovode Helvetas – Swiss development organization i Građanske inicijative.

Mr Nadežda Satarić, Snaga prijateljstva – Amity

Fotografija: Şahin Sezer Dinçer sa Unsplash