Otpis samo pola kamate na dug Fondu PIO poljoprivrednika za njih, razumljivo, predstavlja neprihvatljivu ponudu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ponuda Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije da se otpiše samo pola kamate na dug Republičkom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja (Fond PIO) za neplaćene doprinose za penziju poljoprivrednika je neprihvatljiva, kaže predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić.
On je, kako prenosi Beta, posle razgovora predstavnika 16 uduženja sa ministarkom Jelenom Tanasković i predstavnicima Uprave za agrarna plaćanja rekao da, verovatno, niko neće prihvatiti predlog resornog Ministarstva. Predlog je da se otpiše pola kamate, a ostatak duga reprogramira na pet godina.
Ministarstvo poljoprivrede trenutno razmatra mogućnost da se poljoprivrednicima odobri reprogram, odnosno da im se odobri odlaganje plaćanja dugovanog iznosa na rate do 60 meseci. Poljoprivredniku koji bude redovno izmirivao dospele obaveze koje su odložene, uključujući i svoje redovne obaveze, biće otpisan deo kamate.
„Država je nametnula poljoprirednicima obavezno penzijsko osiguranje i tolerisala godinama dug, ali je zaračunavala kamate. Sada nudi da pola kamata otpiše, a da se ostatak duga plati kroz reprogram. To verovatno niko neće prihvatiti jer objektivno ne može da plati ni osnovni dug, a kamoli sa kamatom“, kaže Savić.
Kamata na dug od 1,2 miliona dinaraje 800.000 dinara, navodi Savić. Smatra da poljoprivrednik koji nije mogao da plati 1,2 miliona neće moći da plati ni 1,6 milion dinara.
U dug je uračunat i neplaćeni doprinos za zdravstveno osiguranje. Poljoprivrednicima koji ga nisu platili ukinuto je pravo besplatnog lečenja.
Fiskalni savet: Ukinuti doprinose za PIO poljoprivrednicima
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije kađe da se oni zalažu za ukidanje obavezne naplate penzijskih doprinosa u slučaju poljoprivrednika, prenosi Politika.
„Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično svim zemljama kontinentalna Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju, da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor penzijskih prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski (a ne redovni) i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika“, objašnjava.
Fiskalni savet je još ranije predlagao da se ukinu obavezni PIO doprinosa za poljoprivrednike koji imaju manje od 10 hektara zemljišta. Predlažu da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite. Trenutne poljoprivredne penzije ionako su samo minimalno veće od iznosa novčane socijalne zaštite.
Realno, budžet ništa posebno ne bi izgubio.
„Trošak za budžet od ukidanja obavezne naplate doprinosa od poljoprivrednika bio bi krajnje marginalan (0,1 odsto budžetskih prihoda). Poljoprivrednici koji to žele mogli bi da nastave dobrovoljno da uplaćuju doprinose i na taj način ostvare uslove za starosnu poljoprivrednu penziju. Na ovaj način bi se ne samo pojednostavio i unapredio penzijski sistem već bi se postigla pravednija raspodela javnih sredstava i omogućila dodatna zaštita i beneficije poljoprivrednoj populaciji koja je, u proseku, među ugroženijim u Srbiji“, naglašava Altiparmakov.