Za danas smo izdvojili, između ostalog, kako se računa penzija, o usluzi „Država na dugme“, novom Fiskalnom savetu, uslovima lečenja očnih bolesti i uslovima života na jugu Srbije…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Vesti za penzionere 29. jul
Kako izračunati penziju na sajtu Fonda PIO
Politika piše o mogućnosti da se na sajtu Fonda PIO samostalno izračuna visina penzije.
Visina penzije određuje se prema ostvarenom penzijskom stažu i zaradama, odnosno osnovicama osiguranja za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Staž za obračun iznosa penzije ne može iznositi više od 45 godina.
Kako se objašnjava u članku Politike, obračun podrazumeva stavljanje u odnos ukupne zarade od 1. januara 1970. godine sa prosečnom godišnjom zaradom u Srbiji za svaku kalendarsku godinu. Tako se izračunava godišnji lični koeficijent.
Lični koeficijent ne može biti veći od pet. Zbir godišnjih ličnih koeficijenata se deli sa periodom za koji su obračunati. Na taj način se dobija lični koeficijent koji ne može biti veći od 3,8.
Tako dobijen lični koeficijent se množi sa ukupno ostvarenim penzijskim stažem i opštim bodom. Opšti bod predstavlja fiksni iznos koji se usklađuje na isti način kao i penzija.
Ako je penzija manja od zakonski utvrđenog najnižeg iznosa penzije, određuje se najniži iznos penzije u zavisnosti od kategorije osiguranika.
- Ovde možete pročitati nešto više o formuli za izračunavanje penzija.
- Da biste izračunali datum penzionisanja, može vam biti od koristi Kalkulator penzionisanja.
SSSS: Minimalna zarada najmanje 55.000 dinara
Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) kaže da će taj sindikat tražiti da minimalna zarada 2025. godine bude najmanje 55.000 dinara.
SSSS nije zadovoljan iznosom minimalca koji je najavio predsednika Srbije Aleksandar Vučić. Podsećamo, Vučić je rekao da je „namera da minimalana zarada iznosi između 51.000 i 52.000 dinara„. Sindikat ne može biti zadovoljan minimalcem koji je ispod nivoa minimalne potrošačke korpe.
„Minimalna potrošačka korpa, osim u Srbiji, nigde u svetu ne postoji, pa još za tri, a ne četiri člana. Šta znači minimalna korpa, da li to znači da pojedine porodice moraju manje da jedu?“, pita Mihajlović.
„Ne znam kako oni koji su projektovali da minimalna zarada 2027. godine iznosi 650 evra misle da je dostignu“, rekao je, kako prenosi Beta, Mihajlović.
Sindikat je računao da bi minimalna zarada dostigla 650 evra 2027. godine, trebalo da ona raste svake godine 17,8 odsto.
Pregovori o iznosu minimalne zarade trebalo bi da počnu 15. avgusta i da se završe 15. septembra. Već nekoliko godina taj iznos, pre početka pregovora, saopštava predsednik države Aleksandar Vučić, pa pregovori i nemaju smisla.
Novi sastav Fiskalnog saveta
Fiskalni savet je prethodnih 12 godina odudarao od ostalih državnih organa koji su svoje analize usklađivali sa propagandom vladajućeg režima, Zato je logično pitanje da li će i kako promene sastava ovog tela uticati na njegov rad u budućnosti, piše prof. Milojko Arsić za Forbes.
Fiskalni saveti nemaju nadležanost da kreiraju fiskalnu politiku niti da sankcionišu vladu, pa se stoga njihov uticaj ostvaruje kroz objavljivanje različitih analiza u kojima se analizira fiskalna politika. Efekti analiza i ocena fiskalnog saveta mogu, u određenoj meri, da utiču na stavove građana prema vladi. Taj uticaj, međutim, zavisi od preferencije građana i od slobode medija.
Prof. Arsić smatra da je Fiskalni savet poslednjih 12 godina odudarao od ostalih državnih organa koji su svoje analize usklađivali sa propagandom vladajućeg režima. Predstavnci vlasti su često izražavali nezadovljstvo radom Fiskalnog saveta.
Postepeno je počela zamena prvobitnog sastava Fiskalnog saveta koji su činili profesor Pavle Petrović (predsednik) i članovi Vladimir Vučković i Nikola Altiparmakov.
Vladimir Vučković je 2020. podneo ostavku. Umesto njega je izabran Bojan Dimitrijević. Dimitrijević je bio član SNS sve do izbora u Fiskalni savet. Zatim je za predsednika Fiskalnog saveta izabran profesor Blagoje Paunović jula 2024. godine.
Šta građani mogu da očekuju od novog Fiskalnog saveta, možete pročitati u autorskom tekstu prof. Milojka Arsića za Forbes Srbija.
Država na dugme
U Opštini Novi Beograd danas je promovisana „Država na dugme“..
„Ova ePisarnica je nešto što će umnogome ubrzati postupke. Tu ne mislim samo na predavanje, već i na obrađivanje zahteva, kao i još neke radnje koje zahtevaju vreme poput potpisivanja, pečatiranja, dostavljanja, a ovim softverom je predviđeno i zakonski određeno vreme za rešavanje po žalbi.“
Ovo je, kako prenosi Tanjug, rekla ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević povodom predstavljanja usluge ePisarnice na portalu eUprava.
Građani će putem ePisarnice moći da prate u kom je statusu njihov predmet.
Nedostupna odgovarajuća terapija za oftamološka oboljenja
U Srbiji više od 138.500 ljudi ima neki od oblika oštećenja vida. Udruženja „Bono Vido“, „Žuta mrlja“ i „Gledamo srcem“ ukazuju na činjenicu da ovim ljudima nisu dostupne odgovarajuće terapije koje se primenjuju u svetu.
„Oboljenja mrežnjače poput dijabetičke retinopatije (DR), dijabetičkog makularnog edema (DME) i senilne degeneracije makule (nAMD) predstavljaju vodeće uzročnike gubitka vida širom sveta. Gubitak vida ne samo da značajno utiče na kvalitet života i mentalno blagostanje, već nosi i značajne ekonomske posledice“, navodi se u saopštenju, a prenosi Beta.
Samo je jedan anti-VEGF lek dostupan preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i to za veoma ograničen broj pacijenata sa DME. Nije dsostupna nikakva terapija za nAMD.
„Procenjuje se da u Srbiji oko 75.000 pacijenata boluje od oboljenja mrežnjače koja su najčešći uzročnici gubitka vida, a pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja inovativnom terapijom ključni su za očuvanje zdravlja očiju“, naglasila su udruženja pacijenata koji se leče od oftamoloških oboljenja.
Jug Srbije: Ni prosečna, a kamoli medijalna plata, nije dovoljna za potrošačku korpu
Prosečna plata u Republici Srbiji, bez poreza i doprinosa, iznosila je 100.170 dinara u maju 2024. Medijalna neto zarada bila je 77.571 dinar. To znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do ovog iznosa.
Republičku prosečnu platu nije dostigao nijedan grad, niti opština na jugu Srbije. Izuzetak je niška opština Medijana gde je prosečna zarada bila 107.795 dinara.
Aleksandar Vučić je naveo da Niš ima prosečnu platu od 813 evra te da se približava republičkom proseku. Kako piše portal:Južne vesti, u Nišu je u maju 2024. prosečna plata bila 95.267, dok je vrednost prosečne potrošačke korpe u ovom gradu 96.269 dinara.
Za prosečnu potrošačku korpu nemaju dovoljno ni Leskovčani. U ovom gradu je ona nešto veća od 90 hiljada dinara, dok je prosečna plata u maju bila 76.116 dinara.
Najniža prosečna zarada zabeležena je u Crnoj Travi – 66.362 i Preševu – 67.687 dinara.
Stragari: Šumadijski dani šljive
„Šumadijski dani šljive“ biće održani od 2. do 4. avgusta u selu Stragari kod Kragujevca.
Od petka do nedelje biće organizovana Ulica šumadijske šljive, koncert KUD-a Dukati, Fijakerijada, nastup folkoraša KUD Abrašević, Gulašijada, savetovanje poljoprivrednika, Šumadijska gozba, Letnje seoske igre, defile fića, Konjički višeboj, viteške igre Svibor, Stragaračko poselo, slikarska kolonija i izbor najlepšeg suvenira sa motivom šljive.
Kako prenosi N1, u Stragarima će 2. avgusta nastupiti Vesna Zmijanac, a 3. avgusta Ana Bekuta i Ljuba Lukić.
Mira Banjac, legenda, radi i u 94. godini
Mira Banjac rođena je 4. novembra 1929. u Erdeviku. Uprkos poodmaklim godinama, pa i činjenici da joj je pre neku godinu zdravlje bilo narušeno, ona je i dalje aktivna.
Jedna od najvećih zvezda jugoslovenske i srpske kinematografije, na filmu se prvi put pojavila 1959. godine.
Rutine nikada nije menjala.
„Ranoranilac sam otkad pamtim. Nekako lakše rasporedim sebe u vremenu kad ustanem ranije. Ako okasnim, onda krenem da razmišljam šta me sve čeka od obaveza, pa vagam šta prvo da uradim. Treba rano ustati. Čovek je smireniji ujutru, a ima i dovoljno vremena da sve isplanira“, rekla je Mira Banjac.
Iako je u penziju davno otišla, nije odustala od glume, piše Hello!. Poslednju u nizu uloga ostvarila je u kratkometražnom filmu Radivoja Raše Bukvića „Još jedan dan“.
„Priča je nadahnuta poslednjim danima života moje bake koja je imala dostojanstvo i u starosti, i nije htela poslednje dane da provede po bolničkim posteljama“, rekao je Bukvić.