Poljoprivredni penzioneri sa penzijama od 15.000 do 20.000 dinara moraju da povremeno, koliko im to fizičke mogućnosti dozvoljavaju, idu po selu u nadnicu da bi nekako preživeli. Kad nemaju snage za nadnicu, prodaju poljoprivredne proizvode iz svojih i bašti komšija na Negotinskoj pijaci.
Otpis samo pola kamate na dug Fondu PIO poljoprivrednika za njih, razumljivo, predstavlja neprihvatljivu ponudu.
Poljoprivredne penzije su najmanje. Poljoprivrednici neretko uplaćuju doprinose samo obaveznih 15 godina ili nešto malo duže. I uplaćuju na nisku osnovicu. Pa opet, iz godine u godinu, sve je manje poljoprivrednih penzionera.
Sve je veća razlika u odnosu između prosečne penzije i prosečne plate. Sa druge strane, sve je manje onih penzionera čije su penzije, u proseku, i najmanje – poljoprivrednih penzionera.
Trebalo bi razmotriti ukidanje obaveznih PIO doprinosa za poljoprivrednike koji imaju manje od 10 hektara zemljišta, mišljenje je Fiskalnog saveta. Realno, budžet ništa posebno ne bi izgubio.
Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije (USPVLS) objavilo je saopštenje o tome zašto je, kako navode, procenat preminulih poljoprivrednih penzionera veći od proseka. Prenosimo.
Status poljoprivrednih penzionera još uvek nije rešen iako je njegovo rešavanje bilo najvaljeno prošle godine. Poljoprivredni penzioneri em imaju male penzije, em duguju državi.
Pripremaju se zakonska rešenja u oblasti penzijskog osiguranja poljoprivrednika. Ministar Nedimović je ocenio da će promene penzijskog osiguranja poljoprivrednika „napraviti revoluciju“.
Jovan Tamburić, USPVLS, piše o razlici između stvarnog materijalnog položaja većeg dela penzionera u Srbiji i pričama koje se plasiraju u javnosti da su penzije nikada veće nego danas.
Poljoprivredne penzije poklon su države jer ih oni koji ih dobijaju nisu zaslužili, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. Potaknuta ovom izjavom, Ljiljana Stojanović je napisala tekst za „Novu našu reč“ koji u celosti prenosimo.
