Stariji su podložniji prevarama jer se više oslanjaju na poverenje koje su stekli – na prvi pogled. Kada su u pitanju osobe kojima veruju, teško menjaju odnos prema njima čak i kada te osobe počnu da se ponašaju sumnjivo.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija (detalj): Taylor Smith sa Unsplash
Starije osobe su ipodložnije prevarama zato što se više oslanjaju na poverenje u donošenju odluka. Procene su da Amerikanci stariji od 60 godina svake godine izgube više od 28 milijardi dolara (PDF) zbog finansijskih prevara koje targetiraju starije osobe. Skoro tri četvrtine tog novca ukradu ljudi koje starija odrasla osoba poznaje. Dakle, ljudi kojima veruju.
Prema novom istraživanju, ova ranjivost možda se delimično javlja usled toga što stariji teže menjaju prvi utisak koji su stekli o pouzdanosti ljudi onda kada je to poverenje narušeno. To ih potencijalno izlaže obmanama i prevarama starijih ljudi.
Naučnici smatraju da bi starije osobe trebalo da budu oprezne kada je prvi utisak u pitanju. Umesto da se oslanjaju na njega, trebalo bi da se usredsrede na to da li se neko ponaša na način koji zaista zaslužuje njihovo poverenje ili im, naprotiv, nanosi štetu.
Kako objašnjavaju naučnici koji su radili na istraživanju, odluke o pouzdanosti ljudi ponekad donose u deliću sekunde. To međutim nije dobar način za dugoročno donošenje pravilnih odluka. Kažu da svi, ali posebno stariji ljudi, moraju da obrate pažnju na to kako se određena osoba ponaša, a ne da odluke o pouzdanosti osobe donose na osnovu svoje početne percepcije o njoj.
Kome verujemo – prvom utisku ili činjenicama?
Ovo istraživanje o psihologiji poverenja i donošenja odluka zasnivalo se na jednostavnoj igri kockanja. U ovoj igri ispitanici su birali iz špila karata one koje, sa svakim izvlačenjem, mogu da im donesu ili oduzmu poene. Što više poena dobiju, više novca mogu da zarade. Špilovi su, međutim, bili namešteni. Neki špilovi su mamili velikim isplatama koje su pratili još veći gubici. Drugi – dobitnički, nudili su skromne, ali sigurne dobitke.
Ovi špilovi su bili upareni sa fotografijama lica. Neka od ovih lica su ocenjena kao pouzdana, a druga su smatrana nepoverljivima.
Većina i mlađih i starijih osoba se u početku odlučila za karte koje su predstavljala lica od poverenja. Ali kada su počeli da gube sa navodno pouzdanim kartama, mlađi su mnogo brže prelazili na drugi špil karata u nadi da će prestati da gube.
Veći deo igre bi prošao pre nego što bi stariji ispitanici počeli da igraju dobro, jer su više vrednovali svoje prve utiske o pouzdanosti. Oni su zamaglili činjenicu da su karte bile loše. Mlađa grupa je u proseku bila stara nešto više od 20 godina, a stariji ispitanici su bili stari od 70 do 75 godina. Istraživanje je objavljeno u časopisu Scientific Reports.
Naučnici navode da prevare često vrše članovi porodice. Ako članovi porodice počnu da se ponašaju nepouzdano, moguće je da stariji ljudi neće ni primetiti tu promenu u ponašanju. Stariji se ne prilagođavaju novoj situaciji.
Jedna od prednosti koju imamo u starijoj dobi jeste akumulacija životnog iskustva. Međutim, postoje situacije u kojima nas oslanjanje na prethodna iskustva gura u pogrešnom pravcu. Zbog tog iskustva donosimo pogrešnu odluku. Moramo da ostanemo oprezni čak i ako mislimo da znamo kome možemo da verujemo.
Izvor: University of Florida