Govor Čarlsa Jugstera, čoveka koji je u 87. godini počeo da se bavi boldibildingom i koji je živi dokaz da čovek može da izgrađuje svoje telo dok je živ i da je moguće zdravo, aktivno starenje. Bilo da se rešite da čitate ovaj tekst ili da pogledate video zapis govora na kraju, budite otvorenog uma.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dr Čarls Jugster (Charles Eugster) nosi nezvaničnu titulu Najstarijeg svetskog bodibildera i veslača koji se takmiči. Rođen je 26. jula 1919. godine.
Iako slabašan kao dete, sportista u mladosti, tokom srednjih godina, kao i većina ljudi, okrenuo se pasivnom životu. Ovaj zubar po profesiji, u svojim 60-im je počeo da se takmiči u veslanju i rešio da nastavi da radi i nakon što je napunio 70. godina.
Bodibildingom je počeo da se bavi u 87. godini života. Takmiči se i veoma je aktivan. Živi je dokaz da telo može da se izgrađuje u bilo kom životnom dobu.
Oktobra 2012. godine, održao je govor na TED konferenciji u Cirihu. Video snimak možete pogledati na kraju teksta, a za one koji više vole da čitaju, ili ne znaju engleski, preveli smo ceo govor koji možete pročitati u nastavku.
Dozvolite mi da počnem sa kratkom pričom. Pre večere u mom veslačkom klubu, otišao sam u bar. Videvši mladu, lepu damu, rešio sam da proćaskam sa njom. Odjednom, ljudi su navalili sa svih strana i mi smo se našli priljubljeni jedno uz drugo. Moj nos je bio spljeskan u dekolteu između predivnih grudi. Moja bruka me je nagnala da primetim koliko je visoka mlada, lepa dama.
Upoznao sam se, zapravo, sa jednom od mnogobrojnih neprestanih brzih promena u vezi sa našim ljudskim telima. Povećanje visine za 10 cm tokom prethodnih par stotina godina izgleda da je dostiglo vrhunac 1970. Na ovoj slici (1:15 min na snimku), ja veslam u svojoj 91. godini sa 15-godišnjakom koji je već daleko viši od mene.
Dešava se neprestano povećanje obima. Gojaznost je sada glavni svetski zdravstveni problem. Gojaznost se udvostručila od 1980. godine. Gojazno je 12 odsto svetske populacije. U Amerikama, taj procenat iznosi čak 26%.
Gojaznost može da prouzrokuje dijabetes, srčanu bolest i rak. Već sada, 10% svetskog stanovništva boluje od dijabetesa. Svetska pandemija dijabetesa već je postala stvarnost. Procenjuje se da će, do 2030. godine, 50% američkog stanovništva biti gojazno.
Kod gojaznosti, prefrontalni korteks u mozgu se smanjuje. Perspektiva najmoćnije nacije na svetu sa 50% američkog stanovništva čiji mozgovi će se 2030. godine smanjivati, zastrašujuća je! Nikada u ljudskoj istoriji nije bilo toliko mnogo ljudi sa prekomernom telesnom težinom i gojaznih.
Na svetu ima sedam milijardi ljudi. Uskoro će biti osam milijardi ljudi koji nastanjuju Zemlju. Ako bi sada neka pandemija prepolovila broj svetskog stanovništva, još uvek bi taj broj bio duplo veći od broja ljudi koji su postojali u doba kad sam ja bio dete!
Neprekidno starenje stanovništva je jedna od čudesnih priča o uspehu ljudske vrste u savremenoj istoriji. Uskoro će biti više ljudi starijih od 60 godina nego dece mlađe od 15. Ali čovek je uništio čudo starenja, pretvarajući ga u doba degeneracije i bolesti.
U SAD, 92,2% ljudi starijih od 65 godina boluje od jedne ili više hroničnih bolesti. Svakodnevno, 40% starijih od 60 godina uzima pet ili više vrsta lekova. Alchajmer ima 45% osoba starijih od 85 godina.
Prirodno, zdravo starenje je nevidljivo, prekriveno ćebetom bolesti. Zapravo, pogrešno se smatra da je bolest prirodna posledica starenja. Podignimo ćebe i mogli bismo se iznenaditi.
Doživotni rad, neprekidno učenje, takmičenje u fizički zahtevnim sportovima, kraljice lepote u trećam dobu – mogli bi biti stvarnost. Starije osobe su sada, međutim, prekomerno nahranjene, prekomerno udrogirane lekovima i fizički i mentalno neaktivne. Neaktivnost je glavni uzrok smrti.
Kako je do ovoga došlo? Naša tela su još uvek ona ista tela iz paleolitskog doba, kada smo bili lovci-skupljači, kada je hrana bila oskudna. Tada je što više hrane unošeno i višak se skladištio kao masnoća, kako bismo mogli da preživimo sledeću glad. Budući da je fizička i mentalna aktivnost bila ogromna, nepotrebna aktivnost je izbegavana.
Danas, uz višak hrane, i kada opstanak više ne zavisi od velikog fizičkog i mentalnog napora, naši instinkti nam još uvek govore da unosimo više hrane nego što nam je potrebno i da izbegavamo aktivnost što je više moguće. Ti instinkti, koji su nam u prošlosti omogućili da preživimo, sada nas uništavaju.
Ali uspešno starenje je moguće. Postoje tri činioca koji doprinose uspešnom starenju. Oni su: rad, ishrana i vežbanje – tim redom. Razmotriću svaki od njih.
Rad
Stariji pate od neaktivnosti, loše ishrane, prekomerne težine, dijabetesa itd, baš kao što je slučaj i sa opštom populacijom. Ali pored toga, ovo se ozbiljno komplikuje penzionisanjem.
Penzionisanje je voljna ili nevoljna nezaposlenost za do čak 30 godina. Znamo da nezaposlenost uzrokuje hronične bolesti i mentalne probleme, kao i loše zdravstveno stanje, invalidnost, više zdravstvenih pregleda, više lekova, više bolničkog lečenja.
Rad, sa druge strane jeste terapeutski, dobar za zdravlje, predstavlja suštinski deo popravljanja i održavanja dobrog zdravstvenog stanja. Rad je determinanta samopoštovanja, porodičnog poštovanja, identiteta i statusa u zajednici.
Ovaj grafikon prikazuje trošenje energije tokom različitih životnih doba. Može se videti da je u penziji fizička potrošnja energije za posao uklonjena, i penzioner ostaje sa malo ili nimalo fizičke ili mentalne aktivnosti.
Zapamtite, neaktivnost ubija!
U Ujedinjenom Kraljevstvu, granica za penzionisanje je smanjena sa 70 na 65 godina 1946, kada je očekivano životno doba bilo 65. Vreme penzionisanja nikada nije bilo predviđeno da bude ranije od godina očekivanog životnog doba.
Danas, međutim, penzija može da počne 25 do 30 godina pre kraja očekivanog životnog doba. Naši penzijski sistemi su finansijski neodrživi. Razarajući uticaj penzionisanja na fizičko i mentalno zdravlje ne samo što se ignoriše, već se i veoma potcenjuje.
Od presudne je važnosti da starije osobe budu integrisane u radnu snagu, ne samo zbog finansijskih već i zbog zdravstvenih razloga. Penzija nije kraj, ona bi mogla da bude novi početak, šansa da se izgradi novo telo, razviju uspavani talenti i počne novi život za narednih 30 godina.
Pokrenite novo uspešno preduzeće. Decenija od 55. do 65. godina starosti jeste najznačajnija decenija po preduzetničkoj delatnosti, sa najvišom stopom dugoročnog uspeha. Nemate šta da izgubite osim okova konvencije.
Penzionisanje je ogromna nesreća za zdravlje i buduća finansijska katastrofa.
Ishrana
Brza i prerađena hrana zajedno sa gaziranim napicima, iskorišćava našu žudnju. Konzumiranje ove hrane može dovesti do neravnoteže hranljivih materija.
Vežba
Sujeta je ogromna prednost.
Čak i u 87. godini, ja sam želeo telo Adonisa, kako bi se za mnom okretale seksi, mlade 70-godišnjakinje na plaži. Želeo sam izražene trbušnjake, ali moj trener mi je rekao da moramo prvo da poradimo na mojoj zadnjici koja je, kako je ona rekla, bila katastrofa.
Vežbanje je istovremeno i preventivna mera i lečenje. Stopa uspeha lečenja vežbanjem brojnih zdravstvenih problema, daleko premašuje 40 odsto. Broj bolesti koje se mogu lečiti vežbanjem neprestano raste.
Naučnim istraživanjem je dokazano da oni koji učestvuju u fizički zahtevnim, takmičarskim sportovima, žive duže. Jasno je, treniranje za takmičenje je intenzivnije, a uz to, takmičenje nam daje dragocenu navalu adrenalina.
Trenutno, duži očekivani životni vek znači neprekidno rastući period u penziji koji finansira država ili preduzeće, više invalidnosti i veće troškove za zdravstvo. Ovo nikada nije bilo predviđeno.
Do 2025. godine, procenjuje se da će troškovi isplate penzija, Medicare i Medicaid troškovi kao i troškovi socijalne zaštite, potrošiti sav američki federalni prihod. Ekonomske posledice hroničnih bolesti su do te mere značajne da, ako se sadašnji trend nastavi, nacionalne države mogle bi da bankrotiraju.
U bliskoj budućnosti, one zemlje koje budu imale najzdavije stanovništvo, sa najzdravijim mozgovima, vladaće svetom.
Šta vi možete da učinite? Spasite svoje zdravlje i spasite čovečanstvo.
Jedan od najzanimljivijih pravaca razvoja jeste činjenica da mi možemo ponovo izgraditi svoja stara tela. Telo 80-godišnjaka je izgubilo oko 50% svoje mišićne mase u odnosu na doba kada je bio 50-godišnjak, što je nadomešteno salom. Uklanjanjem sala i regenerisanjem izgubljenih mišića, možemo 80-godišnjaku dati telesnu konstituciju sličnu onoj čoveka koji je 20 ili čak 30 godina mlađi.
Dva muškarca (slike nakon 13:26 minuta) Prvi je 20 godina stariji od drugog. A ne obrnuto. Telo za plažu u 90. godini života, nije više san nego realna mogućnost.
Imam malo vremena da vam kažem više, ali vi nemate vremena za gubljenje. Vi možete da ponovo izgradite svoje telo u bilo kom dobu.
To je kao prodavanje svog automobila kako biste kupili novi. Kad sam bio u Čikagu, 1950, prodao sam moj ševrolet, po ceni od 3.000 dolara, za oldsmobil 98, po ceni od 5.000 dolara. Pitao sam prodavca: „Koja je razlika između ova dva automobila?“ On mi je rekao dve reči: „Više automobila“
Šta dobijete kada zamenite svoje telo za novo? Više tela, više uma, više duha! Go for it!
Nakon aplauza, voditeljka Dania Gerhart kaže g. Ojgeru: „Ovo je bilo divno, Čarls. Ne moram da dodam ništa, reakcija je tako očigledna. Mislim da mi se zaista sviđa što će bodibilding spasiti čovečanstvo. Dakle, mogu takođe da zamislim da će nakon ovoga, mnogi ljudi, tokom sledeće pauze, možda otići po voće pre nego po kolač, i možda će trčati do kuće umesto da idu prevozom. Da li bi Vas to učinilo srećnim?“
Čarls Jugster: „Pa, što se tiče voća, hteo bih samo da kažem da je u Rajskom vrtu, Adam odbio voće koje mu je ponudila Eva i da je umesto toga pojeo zmiju – protein, svet bi bio drugačiji.