Australijski hirurzi kažu da su pušači, gojazne i starije osobe, sve češće odbijeni za operacije zato što rizici prevazilaze dobrobiti operativnog zahvata. Pušači moraju da prekinu sa tom navikom, gojazni moraju da smršaju, a stari… Za njih zapravo nisu važne godine, već opšte stanje organizma…
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sve češće je i gledanje da je za osobe koje su na koncu života bolje da izbegnu teže operativne zahvate koji mogu da im više štete nego koriste. Takođe, operacija za njih može značiti i razliku između spore smrti u bolnici, i prirodne smrti u svom domu.
Ovo se sve moglo čuti na godišnjem naučnom kongresu hirurga koja je održana u Pertu početkom maja 2015. godine (Royal Australasian College of Surgeons’ annual scientific congress). Rečeno je da se beleže sve veći uspesi operacija slabih i kritično bolesnih osoba, ali da su za pomenute tri grupe pacijenata rizici preveliki. Naročito za starije osobe čije su kognitivne funkcije u znatnom opadanju, zajedno sa njihovom fizičkom snagom i pokretljivošću.
– Sve češće preterano gojaznim osobama govorimo da moraju da smršaju pre nego što uopšte izvršimo operaciju. U nekim slučajevima ljudi prvo odlaze na operaciju otklanjanja viška kilograma kako bi telo doveli u stanje da može podneti operaciju sa manje rizika, a ne uspevaju da smršaju na drugi način – rekla je dr Harsha Chandraratna.
Ona je dodala da gojazni ljudi češće zarade infekciju ili probleme sa ranama nakon operacije, kao i da imaju pet puta veći rizik od operacija u odnosu na osobe sa „zdravom težinom“.
– Pušači su u 15 puta većem riziku od infekcija ili problema sa operativnim ranama, u odnosu na ostale. I to moramo imati u vidu kada je reč o operacijama koje nisu vezane za pitanja života i smrti, kao što je zamena kuka ili ugradnja veštačkih grudi nakon raka dojke – rekao je Mark Newman, direktor kardiohirurgije bolnice u Pertu.
U praksi se često dešavaju problemi sa estetskim operacijama za pušače, jer problemi sa ranama obesmišljavaju svrhu same operacije. Zato neki hirurzi odbijaju da vrše operacije dok god pacijent ne prekine sa pušenjem:
– Nije reč o tome da nećemo da operišemo zato što ste pušač i mislimo da ste loš čovek, već zato što je rezultat operacije loš – dodaje Newman.
Hirurg David Cooke kaže da naročitih problema ima sa pušačima koji dolaze na dijalizu. On objašnjava da je primena fistula za dijalizu šest puta neuspešnija kod pušača, i da mogu da se postave četiri do pet puta „pre nego što ponestane vena“.
Kada je reč o starijim pacijentima, David Bruce, gerontolog i bolnički administrator, kaže da ih hirurzi sve češće dele na one zdrave i one koji su slabi, kako bi procenili rizike operacije. Ovi drugi češće imaju znakove demencije i kognitivnog opadanja, nisu aktivni, gojazni su bez posebno definisanog uzroka, i imaju slab stisak šake.
On napominje da godine života nisu bitne, već da je reč o tome da slabašni pacijenti imaju manje šanse da dobro prođu kroz ceo operativni i postoperativni proces. Sa njim se slaže i dr Newman:
– Postoje ljudi stariji od 90 za koje znate da će lepo podneti operaciju, ili da bar imaju odlične šanse. Ali, za mnogo ljudi u kasnim 70-im godinama pomislite: Ja te neću dirati.
Dr Cooke napominje da se najveći broj ljudi plaši smrti na operativnom stolu, ali da je smrtni ishod relativno redak:
– Od smrti, daleko gori ishod operacije jeste da preživite operaciju i onda dva meseca ležite na intezivnoj nezi, intubirani, sa ugroženim ranama, da više ne možete da komunicirate, i da se nikad i ne oporavite. Sad nam je cilj da produžimo život, a ne da odlažemo smrt.Oni napominju da i da je težina operativnog zahvata takođe važna, jer različite operacije prave različite traume. Na primer, operacije koje mogu da se rade endoskopski, sa malim rezovima, nisu toliko opasne ni za pacijente pod rizikom.
Međutim, ako se rade veći zahvati, sa velikim rezovima, na primer, od šest centimetara, javlja se veća trauma za organizam, piše Sydney Morning Herald.