Standardi merenja starosti su zastareli (intervju)

Profesor Warren Sanderson traži načine da starost definiše na drugi način osim prostog brojanja godina. Penzin donosi prevod veoma zanimljivog intervjua…

Profesor socijalnih i bihejvioralnih nauka (o ponašanju) na Stony Brook univerzitetu, Warren Sanderson, traži načine da starost definiše na drugi način osim prostog brojanja godina. Nedavno je objavio studiju koja pokazuje da jačina stiska ruke starijih osoba varira od nivoa obrazovanja (link ispod).

Penzin donosi prevod veoma zanimljivog intervjua…

Vaš rad poslednjih godina ukazuje na to da je konvencionalna definicija starosti, po kojoj ona počinje sa 65. godinom života, zapravo zastarela. Zašto?

Promenio se očekivani životni vek. Promenili su se stepeni invaliditeta. Promenilo se zdravstveno stanje. Sve se promenilo za 65-godišnjake. Oni nisu isti kao što su bili 1950-ih, ili kao što će biti 2050-ih. Pa ipak, konvencionalne mere koriste se širom sveta počevši od 65. godine života. To remeti naš pogled na starenje i prateće društvene zakonske okvire i politike vezano za ovu temu.

Kako treba da posmatramo starost?

Trebalo bi da smatramo da su ljudi ostarili onda kada se približe kraju svog života: kada im je preostalo 15 godina ili manje. Uzmimo na primer dvoje 65-godišnjaka. Recimo da jednog od njih očekuje još pet godina života, a drugog još 25 godina. Koji stari brže?

Rekli bismo prvi, zato što je mnogo bliži kraju života. Drugi je još relativno daleko od kraja, te je i efektivno mlađi.

Šta to znači na primeru Sjedinjenih Američkih Država?

U 2010. godine, ako ste koristili našu definiciju, muškarci bi postajali „stari“ kada dostignu 69,2 godine, a žene kada dostignu 72,3 godine.

Predlažete koncept procene starosti prema „karakteristikama“. Šta to podrazumeva?

Smatramo da starost ima više veze sa tim kako ljudi funkcionišu, nego koliko rođendana imaju iza sebe, tako da je merenje tih funkcija suštinska stvar. Naša istraživačka agenda poziva na posmatranje različitih merenja funkcionalnosti pojedinca jer je proces starenja multidimenzionalan. Počeli smo sa pomenutom jačinom stiska šake, kao jednim od merenja snage u gornjem delu tela.

Zašto ste počeli odatle?

Jačina stiska šake je neverovatno dobar indikator buduće stope mortaliteta ili bolesti. Merenje je rađeno kod pojedinaca širom sveta, i sada imamo uporedive podatke oko 50.000 ljudi iz SAD, Evrope, Japana, Južne Koreje i Kine. Tako značajna baza podataka daje nam za pravo da mislimo da ovo može biti pouzdan alat merenja starosti.

Recite nam nešto o toj studiji koju ste upravo objavili…

Svi znamo da postoje značajne razlike u SAD kada je reč o očekivanom životnom veku prema grupama stanovništva sa različitim nivoom obrazovanja. Odlučili smo da poredimo muškarce i žene sa nižim obrazovanjem (one koji nisu maturirali u srednjoj školi), sa onima koji imaju više obrazovanje. Želeli smo da ih poredimo prema tome koliko brzo stare mereći jačinu stiska šake.

Šta ste otkrili?

Znamo da 65-godišnja belkinja sa nižim stepenom obrazovanja ima istu jačinu stiska kao bolje obrazovana belkinja koja ima 69,5 godina. Žena sa manjim obrazovanjem kasni oko 4,5 godina. Za bele muškarce istih godina razlika je 4,6 godina. Za afro-američke žene razlika je 3,5 godina, za muškarce nije bilo razlike. Ne razumemo taj podatak, ali mislimo da je zanimljiv i da treba da nastavimo da ga pratimo.

Koje su implikacije ovih otkrića?

Merenje stiska šake je veoma jednostavno i jeftino. Smatramo da svaki lekar opšte prakse treba da ima dinamometar u svojoj orginaciji. Prilikom svake posete lekar bi mogao da proveri stisak starijih pacijenata. Ako neko ima stisak od 45 odsto snage za svoje godine i merenja su stabilna, onda je to odlično. Ali ako nekom stisak za kratko vreme oslabi na 25 odsto, onda je to znak da lekar treba ozbiljno da pogleda o čemu se radi.

Posmatramo to u širem kontekstu. Biće još vrsta merenja pored ovoga. Želimo da pronađemo i odgovarajuća merenja za donje ekstremitete. To bi moglo biti, na primer, merenje vremena koje je potrebno osobi da ustane iz stolice. Tada bismo imali mere za gornji i donji deo tela, i mogli bismo da ih poredimo tokom procesa starenja.

Zamišljamo da će jednog dana lekari imati standardizovane tabele u vezi sa relativnom starošću pojedinaca, gde bi ucrtavali grafikone stanja njihovih pacijenata, kao što to rade sa visinom i težinom kod dece, kaže naučnik za New Old Age.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *