Celo društvo bi profitiralo Zakonom o rodnoj ravnopravnosti

Svedoci smo učestalog diskriminisanja žena. To znači da društvo mora da poradi na jednakosti i ravnopravnosti.

Dugoočekivani Zakon o rodnoj ravnopravnosti je prekretnica u stvaranju jednakih uslova za sve građane. Njegovo donošenje nailazi na otpore i protivljenja u društvu, što jasno aludira da promene nisu tako dobrodošle. Pitanje je za šta se protivnici ovog zakona zapravo zalažu, izjavila je potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović.

Takođe, navodi da se peticijom “Koalicije za prirodnu porodicu” vrši sputavanje Srbije u njenom razvoju, odnosno da je na delu vraćanje u Srednji vek. Žene su te koje su ugrožene – od manje zaposlenosti, plaćenosti, pa sve do seksualnog i porodičnog nasilja. Politika jednakih mogućnosti je jedini izlaz iz ove situacije. Dobrobit od rodne ravnopravnosti bi uživali i muškarci i žene podjednako, jer je to unverzalna vrednost koju bi trebali da održavamo u našem društvu.

Trend rodnog ujednačavanja zarada je usporen tokom pandemije

Većinu zaposlenih u sektorima koju su morali da rade uprkos pandemiji činile su žene. To su sektori zdravstva, školstva, socijalnog staranja i trgovine. Dogodilo se da stav poslodavaca bude da je lakše ili bezbolnije otpustiti ženu nego muškarca. To nije smelo da se dogodi, ističe ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

U prilog tome svedoči podatak da je usled pandemije bez posla ostalo sedam odsto žena naspram četiri odsto muškaraca. Ovo nisu još uvek konačni podaci, ali svakako da jesu zabrinjavajući.

Situacija je različito uticala na žene i muškarce. To je dodatno uticalo na već postojeće neravnopravnosti sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada. Najveći teret su podnele žene, koje čine ćak 86 odsto zaposlenih na “prvoj linije odbrane od virusa”, istakla je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Jovanović.

Najčešće se diskriminacije sreću u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. Ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije.

Žene imaju brojčanu nadmoć u populaciji, ali ipak ih je mnogo manje zaposleno nego muškaraca. Zaposleno je 971.000 žena, naspram 1.330.000 muškaraca. Pored toga, jaz u zaradama od 8,8 odsto znači da žene “rade” dodatnih 35 dana svako godine, za istu platu.

Izvor: RTV & Danas
Fotografija: rawpixel.com

Podsećamo:

%d bloggers like this: