Diskriminacija starijih žena u Srbiji je svakodnevna i često nevidljiva, pokazuje istraživanje Gerontološkog društva Srbije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Projekat „Neravnopravno ravnopravne – percepcija rodne diskriminacije kod starijih žena“ realizovalo je Gerontološko društvo Srbije (GDS), uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja Tatjane Macure, zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena.
Projekat je imao za cilj da dokumentuje i osvetli iskustva svakodnevne diskriminacije kod starijih žena, ali i da promoviše aktivnu ulogu žena u borbi za ravnopravnost.
Nedavno istraživanje o rodnoj ravnopravnosti u starosti u Srbiji otkriva šokantne podatke o svakodnevnoj diskriminaciji koju doživljavaju starije žene. Kvantitativni deo studije obuhvatio je 122 ispitanice, dok je kvalitativni deo uključivao 15 fokus grupa i 10 dubinskih intervjua realizovanih u 10 opština širom zemlje.
Svakodnevna diskriminacija je pravilo, a ne izuzetak
Najvažniji nalaz istraživanja je da 83,2 odsto starijih žena navodi da je doživelo bar jedan oblik svakodnevne diskriminacije. Ova brojka jasno pokazuje da diskriminacija u starosti nije sporadična pojava, već sistemski problem koji utiče na svakodnevni život žena.
Najčešći oblici nepravde nisu grubi ili otvoreni, već su suptilni i normalizovani:
- 66,4% navodi manjak poštovanja
- 57,5% oseća da se prema njima ponašaju kao da su manje sposobne
- 46,9% doživljava ignorisanje, kao da „nisu prisutne“.
Otvoreno neprijateljstvo je znatno ređe i ovi podaci ukazuju da diskriminacija u starosti nije „gruba“, već tihi i ponavljajući oblik nepravde koji ima snažan psihosocijalni efekat.
Gde se diskriminacija najčešće dešava
Žene najčešće doživljavaju diskriminaciju u institucijama i javnim prostorima svakodnevnog života – zdravstvenim ustanovama, bankama, javnim službama, ali i u prodavnicama i drugim uslužnim prostorima. U ovim prostorima, 57,3 odsto ispitanica je izjavilo da je doživelo nepažljiv ili neljubazan tretman.
Starost i obrazovanje
Istraživanje pokazuje da starost utiče na percepciju diskriminacije: što su žene starije, ređe svoja iskustva nazivaju diskriminacijom. U dobi od 60 do 69 godina, 100 odsto žena je prijavilo bar jedno iskustvo diskriminacije, dok je kod žena starijih od 80 godina taj procenat smanjen na 50 odsto. Ovo ne znači da diskriminacija nestaje, već da se sa godinama normalizuje.
Obrazovanje takođe ne nudi zaštitu: 88,9 odsto žena sa osnovnim, 88,6 odsto sa srednjim i 80,3 odsto sa višim obrazovanjem doživelo je neki oblik diskriminacije. Iako obrazovanje pomaže u prepoznavanju nepravednog tretmana, ne menja strukturalne obrasce koji proizvode diskriminaciju u starosti.
Rod i starost deluju zajedno
Kada su žene same objašnjavale razloge diskriminacije, najveći broj odgovora ukazivao je na kombinaciju starosti i roda:
- 38,9% smatra da diskriminacija dolazi zato što su starije žene
- 22,1% zato što su starije
- 8,4% zato što su žene.
Ovo pokazuje da žene intuitivno prepoznaju intersekciju starosti i roda, čak i bez formalnog terminološkog okvira, što je ključni podatak za razumevanje rodno obojenog ejdžizma.
Aktivnosti projekta i javna kampanja
Pored istraživanja, projekat je uključivao i brojne edukativne i komunikacione aktivnosti, kao što su:
- radionice i fokus grupe sa starijim ženama
- dubinski intervjui sa stručnjacima i učesnicama
- javna kampanja „Mi smo ravnopravne“, koja je povećala broj pratilaca na društvenim mrežama, posebno u mlađoj populaciji od 24 do 35 godina, za čak 200 odsto.
- obuka stručnih radnika
Cilj ovih aktivnosti bio je ne samo dokumentovanje iskustava, već i podizanje svesti o svakodnevnoj diskriminaciji i promovisanje rodne ravnopravnosti u starosti.
Zaključak
Rezultati jasno pokazuju tri ključne stvari:
- Diskriminacija u starosti je masovna i svakodnevna.
- Najčešće je suptilna, ali ima snažan psihosocijalni efekat.
- Starost i rod deluju zajedno, a obrazovanje ne pruža zaštitu.
Ovi nalazi ukazuju na potrebu sistemskih promena u institucionalnim praksama i šire društvene promene, kako bi se starijim ženama omogućio život bez svakodnevne diskriminacije.
Nataša Todorović, predsednica GDS
Milutin Vračević
Jelena Gnjatović
Tijana Veljković