Čaj od žalfije su još Stari Rimljani nazivali „čajem mudrosti“. Mi smo dozvolili da zaboravimo na korisnost ove biljke iako ona raste samoniklo i u južnim predelima Srbije, i sasvim nam je pristupačna.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Wikimedia Commons
Ko ima žalfiju u vrtu, nema doktora u kući. Kažu da je ovo francuska narodna poslovica. Nemojte nas držati za reč, nismo uspeli da proverimo. Nije toliko ni važno, koliko je važno da se zapamti ova jednostavna mudrost.
Žalfija je jedna od autohtonih vrsta Mediterana. Ovo napominjemo jer je to definitivino još jedna od prednosti ove biljke za nas.
Ne samo što je lako dostupna, možete je gajiti i u svom vrtu ili čak na terasi, žalfija, kao biljka ovog podneblja, trebalo bi i da mnogo više odgovara svima nama koji smo, kao i ona, ovde iznikli, u odnosu na neke biljke koje su postale izuzetno popularne zbog svojih nesumljivih koristi za zdravlje, ali koje samoniklo rastu na drugim kontinentima.
Sam naziv „žalfija“ potiče od latinskog salvia (salvare – spasiti), što je i današnji zvanični naziv ove biljke u botanici: Salvia officinalis. Rimljani su je nazivali „sveta trava“, verujući da štiti od bolesti i pomaže plodnost.
Naš narod je naziva i kadulja, kaloper, a na jugu Srbije je poznata i kao kalavera ili džiger-trava. Sićevačka klisura je najveće nalazište ove biljke van Mediterana.
Žalfija je začinska i medonosna biljka, a spektar oboljenja kod kojih ona pomaže veoma je širok. Može se koristiti i za spoljašnju i za unutrašnju upotrebu.
Kako se kuva čaj od žalfije
Veoma je važno napomenuti da se, ukoliko se pije, čaj od žalfije ne kuva kao većina drugih biljnih čajeva.
Naime, ako biste žalfiju samo prelili ključalom vodom i ostavili da odstoji, dobili biste tečnost koja je odlična za ispiranje jer je zadržala svoja antiseptička svojstva.
Međutim, da biste čaj konzumirali potrebno je da žalfiju (prstohvat na 2 dl vode), nakon što ste je spustili u kipuću vodu, ostavite da se kuva dva minuta (isključite odmah štednjak, biće taman dovoljno za kuvanje, a štedite električnu energiju). Nakon toga, ostavite da poklopljena ostoji 15-ak minuta pre nego što je procedite.
Ovako spremljena, žalfija neće izazivati grčeve, što može da se desi ukoliko se stalno pije, a da nije pravilno pripremljena.
Razlog zašto bi trebalo da ona postane ako ne redovan, a onda veoma čest napitak kojim započinjete dan, jeste i taj što je ona izuzetno korisna za očuvanje funkcija mozga. Stari Rimljani su ovo znali, pa su čaj od žalfije nazivali „čajem mudrosti“.
Taj naziv možete naći i u savremenim tekstovima Zapadnoevropljana i Amerikanaca, dok smo mi dozvolili da nam taj termin bude skoro potpuno nepoznat.
Istraživanja o korisnosti žalfije
Ukoliko vam je potreban naučni dokaz o koristi žalfije za zdravlje mozga, preporučujemo za čitanje istraživanja:
- Yinrong Lu, L. Yeap Foo, Antioxidant activities of polyphenols from sage (Salvia officinalis), 2001. (PDF)
- Dominique Kavvadias et al., Constituents of Sage (Salvia officinalis) with in vitro Affinity to Human Brain Benzodiazepine Receptor, University of Würzburg, 2003.