Usamljenost ubija. Ko je u najvećoj opasnosti od usamljenosti?

Usamljenost ubija. Usamljenost ne bi bilo teško “lečiti” kada bismo prepoznali koliku opasnost ona predstavlja.

Prvo, usamljenost ubija. Važna metaanaliza, koja je uporedila i analizirala rezultate skoro 150 istraživanja, podvlači uticaj usamljenosti na zdravlje. Preciznije, uticaj nedostatka socijalne integracije i podrške društva na zdravlje.

Ovom metaanalizom je otkriveno da usamljenost povećava rizik od prerane smrti više nego što to čine loša ishrana, gojaznost, konzumiranje alkohola i nedostatak fizičke aktivnosti. Usamljenost je podjednako štetna kao pušenje.

Drugo, većina ljudi ne zna da usamljenost ubija. Kada su ispitanike iz Velike Britanije i Sjedinjenih Država zamolili da rangiraju različite faktore po tome koliko misle da su važni za zdravlje, socijalna integracija i podrška društva su se našle na dnu lista.

U novobjavljenom naučnom radu, otkriveno je da je kvalitet društvenih veza oko četiri puta važniji predskazatelj fizičkog i mentalnog zdravlja penzionera od stanja njihovih finansija. Međutim, dok o finansijama i razmišljamo (mi, nažalost, manje nego ljudi u razvijenim zemljama – iako smo ugroženiji), o potrebi da sredimo i osnažimo sopstveni društveni život pre nego što odemo u penziju ne razmišljamo uopšte.

I u Srbiji postoje kampanje protiv pušenja i za zdraviji način života, ali koliko često ste, ako ikad, čuli zdravstvene radnike da upozoravaju na opasnost od usamljenosti?

Naše neznanje o posledicama usamljenosti po zdravlje odraz je činjenice da usamljenost nije deo naših uobičajenih razgovora o zdravlju.

U Australiji je sprovedeno veliko istraživanje “Australia Talks” (Australija govori) koje je pokazalo koliko je zapravo usamljenost raširena u ovoj velikoj zemlji. Samo polovina (54 odsto) učesnika je reklo da se “retko” ili “nikad” osećaju usamljeno.

U Srbiji, i na Balkanu uopšte, često se zavaravamo da su naše porodične i prijateljske veze mnogo čvršće zahvaljujući našem mentalitetu i kulturi. Ovo bi moglo i da pogorša stvari jer se usamljenost prećutkuje i dodatno zanemaruje.

Ko je u najvećoj opasnosti od
usamljenosti?

U Australiji je istraživanje na nacionalnom nivou otkrilo da su određene grupe posebno izložene usamljenosti. Ove grupe, u opštim crtama, mogu biti prenete na sliku ovog problema širom sveta, pa i “prevesti” na srpski. Evo koje grupe se najčešće osećaju usamljenim

1) Mladi ljudi

Među Australijancima starosti od 18 do 24 godine, samo trećina (32 odsto) kaže da se “nikad” ili “retko” oseća usamljeno. Čak 30 odsto njih kaže da se “često” ili “uvek” osećaju usamljenim.

Ovi podaci se sasvim razlikuju kada su u pitanju stariji Australijanci. Naime, više od dve trećine (71 odsto) starijih Australijanaca kaže da se “nikad” ili “retko” oseća usamljeno.

Ovi podaci ukazuju na to da je potrebno da preispitamo ukorenjenu sliku o tipičnoj usamljenoj osobi. Ne samo što većina ljudi usamljenu osobu uglavnom zamišlja kao stariju, već su na to ukazivali i naučni radovi i istraživanja prethodnih decenija.
(Ne treba zaboraviti ni ovu tezu: Sreća raste sa starenjem)

Koliko su usamljenosti izloženi stariji u Srbiji?

Ne smemo zanemariti ovaj savremeni trend gde je sve više mladih izolovano i oseća se usamljeno. Da podsetimo da i u Srbiji imamo podatke o povećanom broju samoubistava među mladima kojima, sigurno, doprinosi i usamljenost. (Međunarodne organizacije: Mladima u Srbiji potrebna veća podrška)

Međutim, moramo da primetimo da se po ovom pitanju situacija u kojoj se nalaze starije osobe u Srbiji znatno razlikuje od one u kojoj se nalaze stariji u razvijenim zemljama. (Vidi: Stariji su najviše usamljeni i diskriminisani)

Možemo da krenemo od toga da su tokom 90-ih godina XX veka pokidane mnoge veze među ljudima jer su današnji stariji morali da iz korena promene svoje navike i način života kako bi se izborili za sebe i svoje porodice.

Međutim, još veći problem je činjenica da mi kao zajednica ne napredujemo dovoljno ili uopšte kada je u pitanju odnos prema građaninu. Ovaj vek nama ne donosi lakši život. Naprotiv. Nedostaje osećaj sigurnosti u institucije, a oni ljudi koji su se prethodnih decenija, boreći se za sebe, borili i za sopstvenu državu, sad u trećem dobu nisu zaštićeni, a često nemaju ni dovoljno sredstava za život.

O tome kako nemaština utiče na usamljenost možete pročitati dalje u tekstu. To je opšte mesto, rekli bismo, u celom svetu.

Nešto specifičniji je život naših starijih osoba koje generalno, za razliku od onih u razvijenim zemljama, ne razmišljaju o odmorima, časovima plesa i društvenim klubovima, već o tome kako da imaju dovoljno za život.

Mnogi od onih koji su se 90-ih borili za svoju malu decu, sada nastavljaju borbu za decu koja su odrasla i unuke. Te osobe su uglavnom, bar kada je usamljenost u pitanju, zaštićene.

Međutim, usamljenost se uvlači kao dim u domove onih starijih koji sami, u svoja četiri zida, tihuju gledajući kako da skrpe kraj sa krajem.

2) Stanovnici prigradskih naselja

U istraživanju se navodi da su stanovnici prigradskih naselja još jedna grupa ljudi koja je dodatno izložena usamljenosti. U poređenju sa ljudima koji žive u seoskim sredinama, veći je procenat osoba koje žive u predgrađima velikih gradova koje kažu da su “povremeno”, “često” ili “uvek” usamljene.

I ovo je u suprotnosti sa većinom onoga što smo do sada znali o usamljenosti. Često se, kada govorimo o usamljensoti, fokusiramo na psihičko stanje ljudi koji su fizički udaljeni jedni od drugih.

Ovaj podatak o usamljenosti u prigradskim naseljima, međutim, mnogo govori o psihološkoj stvarnosti usamljenosti. Zdravlje i dobrobit ljudi su u tesnoj vezi sa čvrstinom njihovih veza sa različitim grupama i sa njihovom identifikacijom sa ovim grupama.

Prigradski ili gradski život – u Srbiji tuga pregolema

Suština ovog podatka može da se primeni na Srbiju. Ali, dok je povezanost unutar zajednice najslabija u prigradskim mestima velikih gradova razvijenog sveta, u Srbiji je takva situacija, izgleda nam, i u gradovima.

O seoskim sredinama u Srbiji je izlišno govoriti jer one nestaju. Međutim, stanovanje u gradovima Srbije ne znači i gradski život. Za razliku od sela, veze među članovima porodice su često pokidane dok, sa druge strane, građani ne obrazuju grupe što bi se očekivalo u mestu sa velikim brojem stanovnika.

Da bi bilo jasnije o čemu govorimo, jednostavno razmislite o “razvoju” grada u kome živite ili koji najčešće posećujete. U kojoj meri se osmišljavaju javne površine, javni prostor? Pored zgrada koje niču, ima li prostora za okupljanje ljudi?

Seme gradskog života civilizacije kojoj pripadamo posejali su Stari Grci. Oni bi, kada osnivaju novi grad, prvo napravili prostor za trg. Srbija danas uništava i obesmišljava čak i one trgove koje ima.

3) Marginalne grupe

Kao posebnu zanimljivost, naučnici koji su radili na ovoj metaanalizi ističu da su glasači malih političkih stranaka i pobornici malih pokreta takođe često usamljeni ljudi.

Naučnici objašnjavaju da osećaj isključenosti iz društva često nagoni ljude da utehu potraže u marginalnim političkim pokretima. Napominju da je to zaista razvojni put višestrukih oblika ekstremizma.

U Srbiji, svi smo marginalci

Ako se ne fokusiramo samo na političke partije već na pripadnost marginalizovanim grupama (kulturnim, sportskim), ovaj podatak bi mogao da nam ukaže i na usamljene ljude u našoj okolini. Politička kultura u Srbiji je do te mere razorena, da je i o učešću građana u političkom životu iluzorno govoriti.

4) Siromašni

Možda je četvrti prediktor usamljenosti najizrazitiji: siromaštvo. U ovoj metaanalizi, 21 odsto ljudi koji ima mala primanja oseća se “često” ili “uvek” usamljeno. Među imućnima, sa druge strane, ima duplo manje usamljenih (10 odsto).

Ovo govori u prilog uopštenoj (ali često zapostavljenoj) činjenici da je siromaštvo širom sveta jedan od najjasnijih predskazatelja lošeg zdravlja, naročito depresije i drugih mentalnih bolesti.

To takođe govori u prilog tezi ovih naučnika po kojoj, ako nemate sreće da imate dosta novca u penziji, jedna od ključnih stvari koju treba da učinite kako biste održali i osnažili svoje zdravlje jeste da održavate postojeće i stvarate nove društvene veze.

Mi ovde nemamo šta da dodamo sem da vas uputimo na tekst: Kako steći prijatelje u zrelim godinama