Stari ljudi žive za trenutak u kome se nalaze i prihvataju sebe onakvima kakvi jesu. Možda su to razlozi zašto su oni srećniji od drugih.
Od kolevke pa do groba, mnogima jeste „najlepše đačko doba“, ali istraživanja poslednjih godina ukazuju da je najsrećnije doba ono koje nastupa nakon krize srednjih godina. Kao i kriza, i tačna godina kada smo najnesrećniji zavisi od čoveka do čoveka. Ali je uvek između 40. i 50. godine, a prosek na svetskom nivou je 46.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ovo nije nešto u šta se odmah poveruje, pa su i naučnici širom sveta proveravali i samo ponovo potvrđivali da sredovečni ljudi iskazuju veliku tugu i nezadovoljstvo, ali da onda, kako stare, sve više otkrivaju sreću u sebi. Interesantno je da je za naše društvo to toliko neočekivan podatak, da će i stariji i mlađi reći da misle da su mladi ljudi srećniji od starijih.
Sreća se meri na dva nivoa:
- generalnom – kako sebe osoba doživljava
- hedonističkom ili emocionalnom – kako se osoba oseća u datom momentu.
Stariji ljudi su na oba nivoa srećniji od drugih. Postoje razne teze zašto je to tako, ali ni jedna nije neoboriva i sveobuhvatna. A fenomen sreće starih ljudi odnosi se na celokupno svetsko stanovništvo.
Jedno od mogućih objašnjenja jeste da stari ljudi nauče da žive u sadašnjosti, za trenutak u kome se nalaze. A to je, prema mnogim religijama i filozofima, preduslov za sreću. Dok će mlad čovek otići na dosadan prijem jer će možda upoznati nekoga ko će mu koristiti u karijeri, stariji čovek će otići u omiljenu kafanu da se nađe sa dugogodišnjim prijateljem. Carpe diem, ne zna se koliko je dana još ostalo.
Stari se ne trude da postanu nešto drugo. Oni su prihvatili sebe. Kako je primetio američki filozof Vilijam Džejms: „Kako je prijatan dan kada prestanete da se trudite da budete mlađi ili vitkiji!“
Fotografija: Jupiterimages