Promene u pamćenju, baš kao i u izgledu, deo su procesa starenja. Neke, međutim, mogu predstavljati upozorenje. Promene životnog stila i navika utiču na celokupno zdravlje, pa i na zdravlje mozga. Za neke promene potrebna je istrajnost i snaga volje, ali se isplate.
Loše zdravlje srca u srednjim godinama povećava rizik od demencije u starosti. Saznajte kako troponin i stanje krvnih sudova utiču na zdravlje mozga.
Stručnjaci upozoravaju da bi i normalne vrednosti vitamina B12 mogle biti preniske za zdravlje mozga. Istraživanje objavljeno 2025. godine pokazuje da trenutno preporučeni unos vitamina B12 možda nije dovoljan za zaštitu mozga od kognitivnog pada i oštećenja nervnog tkiva kod starijih osoba.
Iako ih mnogi ljudi izbegavaju u ishrani, ugljeni hidrati su zapravo odlična hrana za mozak. Važno je samo izabrati prave.
Svakodnevna dremka, kognitivne funkcije i zapremina mozga – postoji li veza među njima? Naučnici su proučavali povezanost dremke u toku dana i zdravlja mozga.
Simptomi Alchajmerove bolesti koji se javljaju na početku bolesti predviđaju brzinu njene progresije. Najčešći simptom – zaboravljanje – zapravo ukazuje na sporiji razvitak bolesti.
Razlog zašto mozak stari brže nego inače nalazi se i gomilanju otpada u njemu. O ovome smo već pisali, a sada su objavljena i neka nova saznanja.
Alchajmerova bolest i druge vrste demencija široko su rasprostranjene, ali se o njima ipak ne zna dovoljno da bismo mogli sprečiti pojavu bolesti ili je izlečiti. Svejedno, prevencija demencije jeste nešto čemu treba težiti i saznavati što više.
Prema novoobjavljenom istraživanju, dužina života nakon preživljenog moždanog udara, kod skoro dve trećine ljudi, nije veća od deset godina. Kod većine postoji i velika opasnost od recidiva.
Uverenje da brzina rada mozga počinje da se smanjuje odmah nakon 20. godine života, sudeći prema novom, velikom istraživanju – nije tačna.
