Svakodnevna dremka, kognitivne funkcije i zapremina mozga – postoji li veza među njima? Naučnici su proučavali povezanost dremke u toku dana i zdravlja mozga.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Spavanje ima važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga. Zato se savetuje da se spava najmanje sedam do devet sati svake noći. Kada ljudi imaju problema sa spavanjem onda su obično, na primer, pod stresom. To je zato što nedostatak sna aktivira reakciju tela na stres, što utiče na različite sisteme mozga i tela. To bi moglo dovesti do poremećaja povezanih sa stresom.
Čini se da je i dremanje korisno za mozak. Istraživanja pokazuju da čak i kratka dremka od pet do 15 minuta može trenutno poboljšati mentalne performanse. Ali može li ljudski mozak imati dugoročne koristi od čestog dremanja? Najnovije istraživanje autora teksta pokazuje da možda ima. Naučnici su otkrili da svakodnevno dremanje može pomoći u očuvanju zdravlja mozga.
Ovo istraživanjw imalo je za cilj da otkrije potencijalnu uzročnu vezu između dremanja u toku dana, kognitivne funkcije i zapremine mozga. Usredsredili su se na vreme reakcije i pamćenje jer ove kognitivne sposobnosti obično slabe sa godinama. Takođe su proučili hipokampus (moždanu strukturu važnu za pamćenje) i ukupne zapreminu mozga jer oni igraju značajnu ulogu u objašnjavanju razlika u pamćenju i ukupnim veštinama razmišljanja.
Kako bi sproveli istraživanje, naučnici su koristili Mendelovu randomizaciju. Ova metoda koristi genetske markere za procenu odnosa između izloženosti i ishoda (kao što su određene osobine ili bolesti). Analizirani su podaci 378.932 ljudi starosti od 40 do 69 godina koji su učestvovali u studiji „UK Biobank“ (velika biomedicinska baza podataka). Budući da je više od 80 odsto učesnika Biobank studije bilo belog evropskog porekla, i u ovom istraživanju proučavani su samo njihovi podaci.
Naučnici su pregledali genetske varijacije za koje je ranije otkriveno da su povezane sa dremkom u toku dana. Ispitanicima je postavljeno pitanje: „Da li spavate tokom dana?“ sa mogućim odgovorima: „Nikad ili retko“, „Ponekad“ i „Obično“: Korišćeni su podaci magnetne rezonance (MRI) kako bi se proučila zapremina mozga, kao i rezultati kompjuterizovanih igara koje su obuhvatale prepoznavanje podudarnih karata kako bi se testirale kognitivne sposobnosti.
Otkriveno je da ljudi koji su imali genetske varijacije povezane sa dremanjem takođe imaju u proseku veću ukupnu zapreminu mozga.
Zapremina mozga
Ljudski mozak se prirodno smanjuje kako starimo. Međutim ovaj proces je ubrzan kod ljudi sa neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmerova bolest. Neka istraživanja su takođe pokazala da kod ljudi sa kognitivnim oštećenjem može doći do smanjenja zapremine mozga.
Pored toga, prethodna istraživanja su ukazala na vezu između problema sa spavanjem i smanjenja zapremine mozga u njegovim različitim delovima. To se može povezati sa kognitivnim opadanjem.
- Podsećamo: Uticaj neprospavanih noći na mozak
Međutim, važno je napomenuti da su ovi nalazi bili nedosledni u različitim istraživanjima. Neke studije čak nisu pronašle nikakve veze između poremećaja sna i strukturnih promena mozga. Ali uopšteno gledano, istraživanja ukazuju na to da loš san može smanjiti zapreminu mozga. Smanjenje zapremine mozga posledično utiče na zdravlje mozga.
- Podsećamo: Mozak se najbolje čisti pomoću dobrog sna
Nalazi naučnog tima autora teksta dokazuju da je veća ukupna zapremina mozga kada se češće drema. Ovo sugeriše da redovno dremanje može delovati kao zaštita tako što se njime nadoknađuje neadekvatan san i ćuva zdravlje mozga.
Šta se saznalo o vezi dremanja i zdravlja mozga
Na njihovo iznenađenje, naučnici nisu pronašli dokaze koji bi ukazivali na to da dremanje ima uticaj na vreme reakcije, vizuelnu memoriju ili zapreminu hipokampusa. Izneta je pretpostvaka da su razlike u načinu dremanja ljudi (kao što su trajanje i doba kada se drema), kao i testovi korišćeni za proučavanje kognitivnih sposobnosti možda uticali na rezultate.
Pored toga, ova otkrića nagoveštavaju mogućnost da često dremanje u toku dana može uticati na druge regione mozga i mentalne veštine, poput pažnje. To bi trebalo istražiti u budućim studijama.
Nalazi ovog istraživanja pomažu da se razjasni uticaj dremanja u toku dana na zdravlje mozga. Dremanje može ograničiti kognitivni opadanje kako čovek stari. Trebalo bi istražiti ove veze i u drugim rasnim i starosnim grupama. Štaviše, važno je ispitati ove nalaze koristeći druge skupove podataka i istraživačke metode.
Ali, koliko je sada poznato, kratka dremka u ranim popodnevnim satima može delovati regenerativno i može povratiti energiju onima kojima je to potrebno. Dremka takođe može biti korisna za zdravlje mozga.
Valentina Paz, Hasan S. Dašti i Viktorija Garfild
Prevod i prilagođavanje teksta objavljenog na portalu The Conversation
Izvor: The Conversation
Istraživanje: Science Direct
Fotografija: Yan Berthemy sa Unsplash