Zašto mozak stari brže nego inače?

Razlog zašto mozak stari brže nego inače nalazi se i gomilanju otpada u njemu. O vome smo već pisali, a sada su objavljena i neka nova saznanja.

FotografijaArtem LabunskyUnsplash

Naš mozak često nije u skladu sa našim godinama. U svojoj knjizi „The Age-Proof Brain“, Mark Majlštajn objasnio je da osim naših gena, na starenje mozga utiče i sam način života. Stil života može uzrokovati da mozak stari brže nego što bi inače.

Mlad i zdrav mozak se često povezuje sa dobrim pamćenjem. Međutim, na proces pamćenja veoma utiče samo starenje. Sa godinama, ponekad se dešava da se čovek teško priseća nečijeg lika, imena, datuma rođenja. Zaboravljaju se povremeno i neke svakodnevne stvari poput toga šta smo jeli tog dana.

Do ovoga dolazi usled starenja moždanih ćelija. A usled starenja, ćelije mozga gube svoja svojstva.

Rizik od demencije povećava se za 60 odsto na svake dve godine nakon sto godina života.Ovo je pokazalo istraživanje koja je pratilo 330 ljudi i koje je objavljeno 2021. godine. Zna se da geni imaju veoma veliku ulogu u razvoj neurodegenerativnih oboljenja. Međutim, skoro 17 odsto ljudi u istraživanju koje je imalo gene za koje se zna da povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti, nije obolelo.

Tajna zdravog mozga stogodišnjaka

„Naučite jednu novu stvar svaki dan“, poznata je izreka. Svakodnevno unošenje novih informacija održava mozak mladim. Učeći nove stvari i veštine podstičemo mozak da stvara nove veze.

Ne možemo da otkrijemo kolika je stvarna starost našeg mozga. Međutim, možemo postaviti sebi nekoliko pitanja koja će nam dati približnu ideju o usklađenosti naše sa starošću našeg mozga. Ova pitanja podrazumevaju o kvalitetu pamćenja, a zatim koliko se osećamo mladim. Trebalo bi proveriti sposobnost održavanja ravnoteže i brzog hodanja. Ova dva pokazatelja ubrzanog starenja mogu se vežbati i „povratiti“ upornošću i doslednošću. Na kraju, treba da se preispitamo koliko smo produktivni u toku dana.

Nagomilavanje otpada u mozgu

Mark Majlštajn u svojoj knjizi objašnjava kako nagomilavanje „moždanog smeća“ može uticati na starost mozga. Kao što se i gradovi sa velikom naseljenošću zagađuju relativno brzo, tako i mozak sadrži veliki broj proteina, toksina, starih i oštećenih ćelija koje više nisu u upotrebi. Taj otpad se često reciklira i ispira. Međutim, ako se nakupi može uticati na pravilno funkcionisanje mozga jer ometa komuniciranje zdravih ćelija. Dolazi do smanjenog fokusa, gubitka produktivnosti i smanjenja ukupne energije.

Ako vas zanima da saznate više o ovome, preporučujemo tekst:

Dakle, što je više nagomilanog otpada, to je mozak stariji. Majlštajn objašnjava da postoji više oblika ovog otpada. Dve vrste su ključne za pojavu Alchajmerove bolesti.

Amiloidni plakovi

Doktor Majlštajn poredi ćelije našeg mozga sa antenama za emitovanje televizijskog programa. Ukoliko su „antene“ na našim ćelijama oštećene, naš komunikacioni sistem u mozgu neće biti u stanju da funkcioniše, baš kao što bi se desilo i kada bismo polomili antenu na krovu naše kuće. Ovo važi kako za naš kognitivni, tako i za emocionalni sistem.

Tau čvorovi

Dok se plakovi formiraju između naših ćelija, čvorovi se formiraju unutar ćelija. Iako nije poznat uzrok nastajanja, proces stvaranja tau čvorova odvija se tako što se protein, koji se inače nalazi na citoskeletu unutar ćelija, odvoji od njega. Ovo doprinosi stvaranju klubadi u mozgu. Kada dođe do nagomilavanja u ćeliji, sledi curenje i prenošenje ovog čvora na zdravu ćeliju, Na taj način dolazi do širenja oštećenih ćelija u mozgu.

Drugi oblici otpada nastaju usled širokog spektra bolesti poput depresije, anksioznosti, Parkinsove bolesti i mnogih drugih.

Jedan od načina kako možemo da se rešimo zatrpavanja mozga otpadom jeste njegovo otklanjanje. Mozak čistimo upravo učenjem novih stvari i veština.

Izvor: Danas