Istraživanje pokazuje da dugovečnost i dalje zavisi od zemlje u kojoj živimo. Pogledajte kako se zemlje rangiraju i šta utiče na preranu smrt.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Ron Szalata sa Unsplash
Verovatnoća prevremene smrti je rizik da osoba umre pre 70. godine života, prema sadašnjim svetskim zdravstvenim standardima. Novo istraživanje otkriva da šanse da živimo više od 70 godina još uvek umnogome zavise od mesta na kom stanujemo.
Čak i uz savremenu medicinu, vakcine i veštačku inteligenciju koja pomaže u ranom otkrivanju bolesti, verovatnoća prevremene smrti (eng. probability of premature death – PPD) još uvek se drastično razlikuje od zemlje do zemlje.
U 2019. godini, samo 12 odsto ljudi u najzdravijim zemljama sveta umrlo je pre 70. godine. Ali u podsaharskoj Africi taj broj bio je 52 odsto, u Indiji 37 odsto, u Sjedinjenim Državama 22 odsto, dok su Zapadna Evropa i Kanada prošle bolje sa 15 odsto. Ovo je pokazalo istraživanje objavljeno u JAMA Health Forum.
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk koristili su podatke Ujedinjenih nacija i Human Mortality Database kako bi ispitali koliko je dobro zemljama s obzirom na njihov nivo bogatstva. Umesto poređenja samih stopa smrtnosti, poredili su 30 najnaseljenijih zemalja sveta sa „globalnom granicom„.
Naučnici su očekivali da vide razlike, ali ih je iznenadilo to koliko je pad smrtnosti neverovatno neujednačen širom sveta.
Neujednaćen pad verovatnoće prevremene smrti
Kada je u pitanju dugovečnost, Japan i dalje prednjači. Kada je verovatnoća prevremene smrti na svetskom nivou pala na 12 odsto (što je ogromno poboljšanje u odnosu na 57 odsto iz 1900. godine), napredak nije bio ravnomeran. Japan se izdvojio kao zemlja koja postavlja standard među najzdravijima.
Mnogi delovi sveta i dalje se suočavaju sa zdravstvenim rizicima koje su drugi ostavili za sobom pre nekoliko generacija.
Podsaharska Afrika, iako je 2019. imala stopu prevremene smrti od 52 odsto, pokazuje značajno poboljšanje u odnosu na 65 odsto iz 2000. godine. To je, inače, nivo koji je bio globalna granica 1916. godine.
Kina je napredovala još više, gotovo premostivši jaz u odnosu na najzdravije zemlje sveta: nekada skoro ceo vek iza „granice“, danas zaostaje svega nekoliko decenija.
Kako je Kina to postigla? Kina na svom uspehu može da zahvali kampanjama javnog zdravlja, primarnoj zdravstvenoj zaštiti koja je gotovo svima dostupna, smanjenju zagađenja, kao i velikom napretku u obrazovanju i smanjenju siromaštva.
Sjedinjene Države, s druge strane, gube korak. Uprkos najvećim izdvajanjima za zdravstvo na svetu, SAD postižu lošije rezultate nego što bi se očekivalo kada je reč o sprečavanju prevremenih smrti.
Godine 1970. SAD su kasnile 29 godina za globalnom granicom. Do 2019. taj jaz porastao je na 38 godina. To znači da druge zemlje sustižu, pa čak i prestižu SAD kada je u pitanju produžavanje života stanovništva.
Naučnici kao razloge navode veliku nejednakost u američkom zdravstvenom sistemu, visoke troškove i rasipanje resursa. Povećan broj smrti usled predoziranja, oružanog nasilja i samoubistava takođe doprinosi pogoršanju rezultata u SAD.
Druge zemlje suočavaju se s različitim izazovima. U pojedinim delovima Afrike, zarazne bolesti, komplikacije pri porođaju i nedostatak čiste vode i dalje su vodeći uzroci smrti koje se mogu sprečiti.
Centralna i istočna Evropa bore se sa smrtnim ishodima povezanim s alkoholom i samoubistvima. Indija i Centralna Azija beleže više smrti od hroničnih bolesti poput srčanih oboljenja i moždanog udara.
Napredak za sve
Medicina napreduje. Sada su dostupni visokotehnološki zdravstveni tretmani kao što su precizne terapije kancera i genetske terapije. Međutim, autori istraživanja upozoravaju da sama tehnologija neće smanjiti nejednakosti.
Alati za sprečavanje prevremene smrti postoje. Ali u kojoj meri su blagovremeno dostupni svima jeste problem sa kojim treba da se pozabavimo.