Sprečavanje recidiva kod ishemijskog moždanog udara

Kod ishemijskog moždanog udara postoji veliki rizik od recidiva (ponavljanja udara). Određene mere smanjuju ovaj rizik. 

Nakon ishemijskog moždanog udara (najučestalija vrsta), rizik od recidiva je visok, a povećava se rizik i od drugih posledica vezanih za kardiovaskularne bolesti.

Neki moždani udari su prouzrokovani prepoznatljivim uslovom koji može da opravda brz tretman u cilju sprečavanja ponavljanja: srčana embolija (izvor krvnih ugrušaka), suženje karotidne arterije itd. Faktori rizika uopšte za kardiovaskularna oboljenja i moždane udare zahtevaju poseban tretman: hipertenzija, dijabetes, visok holesterol, gojaznost, pušenje, alkoholizam.

Posle moždanog udara, da bi se sprečio rizik od recidiva, medikamentozna terapija podrazumeva aspirin. Kada aspirin nije poželjan, naročito u slučajevima intolerancije ili alergije, alternativa je klopidogrel. Kod pacijenata sa istorijom moždanog udara i atrijalnom fibrilacijom, varfarin čini prvi izbor.

Treba izbegavati korišćenje lekova kao što su dipiridamol, tiklopidin, abciksimab, cilostazol (u Srbiji nezastupljen) zajedno sa antitrombocitnim agensima.

Nakon ishemijskog moždanog udara sa skupljanjem karotidnih arterija većim od 70 odsto, predviđa se hirurška intervencija na karotidi.

Nijedna nemedikamentozna mera sama po sebi ne omogućava smanjenje rizika od recidiva moždanog udara u kratkom vremenskom periodu nakon njega. Na duži rok, čini se da je od slučaja do slučaja korisno da se sprovedu mere koje su dokazane kao korisne u drugim oblastima kardiovaskularne prevencije: fizičke aktivnosti kao što su hodanje, ograničavanje unosa soli, mediteranski način ishrane, ostavljanje cigareta, umeren unos alkohola, redukcija telesne težine kod gojaznih osoba.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *