Dugo sedenje povećava rizik od invaliditeta kod starijih od 60 godina, zaključak je istraživanja dr Doroti Danlop i njenog tima sa Nortvestern univerziteta u Čikagu.
Svaki sat koji se provede u sedećem položaju, kod starijih od 60 godina, za 50% povećava rizik od invaliditeta kod aktivnosti vezanih za svakodnevni život (kupatilo, oblačenje, obedovanje…).
Prema podacima istraživanja koje je objavljeno u časopisu Journal of Physical Activity and Health koje je sprovedeno na 2.286 osoba, američki šezdesetogodišnjaci provode dve trećine svog vremena na kauču ili na fotelji odnosno devet sati dnevno.
Osobe koje su učestvovale u istraživanju nosile su brzinomere koji su obaveštavali naučnike o njihovim različitim biološkim ritmovima. Taj brzinometar omogućavao je, pre svega, da se izmeri vreme odmora i vreme kretanja.
Naučnici navode slučaj dve žene od 65 godina istog zdravstvenog stanja. Kod jedne, 12 sati neaktivnosti dnevno uvećalo je za 6% rizik od invaliditeta, navodi dr Danlop. Sa 13 časova dnevno, rizik od hendikepa porastao je na 9%.
Utvrđeno je da sedelački način života povećava rizik od srčanih oboljenja, dijabetesa (tip 2), raka i moždanog udara. Ukoliko osoba sedi manje od tri sata dnevno, dužina životnog veka povećava se za dve godine.
Svi naučni nalazi se slažu: svakodnevni žustar hod za polovinu smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Dr Danlop kaže da fizička neaktivnost ne dovodi automatski do ozbiljnih hroničnih bolesti. „Međutim, podaci pokazuju da ona predstavlja potencijelni problem.“
Ona preporučuje već poznate načine da se smanji vreme provedeno sedeći: dok se razgovara telefonom treba stajati, u nabavku treba ići pešice, ne koristiti lift nego ići stepenicama, kada čovek ustane za čašu vode, treba i da prošeta po kući ili dvorištu…
Ono što naglašava jeste velika pomoć koju mogu da pruže porodica i prijatelji. Treba napraviti društveni krug koji će čoveka podsticati i podržavati u pokretanju sa udobne fotelje.