Preovlađuje mišljenje da je sindrom hroničnog umora bolest psihološkog porekla. Juna 2016. godine, objavljeno je istraživanje koje pokazuje da ova pretpostavka nije tačna, te ćemo morati da promenimo način lečenja ove bolesti.
Fotografija: Đovani Lorenco Bernini, Usnuli Hermafrodit (Ermafrodito dormiente)
Lekari su zbunjeni sindromom hroničnog umora (SHU) iliti mijalgičnim encefalomijelitisom, stanjem gde normalan napor dovodi do onesposobljavajućeg umora koji se ne ublažava odmorom. Okidači sindroma hroničnog umora nisu poznati, a da bi se uspostavila dijagnoza, potrebni su mnogobrojni testovi, koje tokom dugog perioda, mora sprovoditi stručnjak.
Sada su, po prvi put, naučnici sa Univerziteta Kornel, uspeli da identifikuju biološke markere bolesti među crevnim bakterijama i zapaljenskim mikrobiološkim agensima u krvi. Rezultati su objavljeni juna 2016. godine u naučnom časopisu Microbiom.
Morin Hanson sa Kornel univerziteta i njene kolege sproveli su istraživanje sa 48 osoba kojima je dijagnostikovan sindrom hroničnog umora i sa 39 zdravih osoba. Njima su uzeti uzorci stolice i krvi. Identifikovani biomarkeri omogućili su istraživačkom timu da ispravno prepozna 83 odsto učesnika sa dijagnozom.
„Naš rad pokazuje da bakterijski crevni mikrobiom kod osoba koje pate od sindroma hroničnog umora nije normalan, i da možda može dovesti do drugih simptoma bolesti gastrointestinalnog trakta i zapaljenja kod ovih osoba“, kaže ova naučnica.
„Pored toga, naše otkriće biološke anomalije pruža dodatne dokaze da je apsurdna hipoteza po kojoj je ova bolest psihološkog porekla.“
(Postoje mišljenja da je SHU prouzrokovan neurozapaljenjem: Hronični umor moguće otkriti skenerom?)
Naučnici još uvek ne mogu da utvrde da li je izmenjen crevna mikrobiota* uzrok ili posledica bolesti, kaže Ludovik Žiloto, koautor istraživanja. Rast saznanja o ovome, u budućnosti će omogućiti da se razmotri promena ishrane korišćenjem prebiotika** kao što su vlakna ili probiotika, kako bi se pomoglo u lečenju bolesti, dodaje naučnik.
Naučnici su sekvencirali delove mikrobiološke DNK iz uzoraka stolice kako bi identifikovali različite vrste bakterija. Uopšteno, raznolikost vrsta bakterija znatno je smanjena i bilo je manje onih vrsta bakterija koje su poznate po svojim protivupalnim svojstvima kod osoba sa SHU u poređenju sa zdravim ljudima, što je primećeno i kod osoba sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.
Istovremeno, naučnici su otkrili specifične markere inflamacije u krvi, verovatno usled propuštanja problematičnih creva, što omogućava bakterijama da dospeju u krv, objasnio je Žiloto. Bakterije u krvi pokreću odgovor imunosistema, što može da pogorša simptome.
Naredna istraživanja naučnog tima imaće za cilj proveru prisustva virusa i gljivica u crevima kako bi se utvrdilo da li oni, pojedinačno ili u kombinaciji, mogu doprineti pojavi ove bolesti.
Preporučujemo i tekst:
* Mikrobiota („mali živi“) jeste naziv koji je dat čitavoj mikrobiološkoj zajednici koja živi u simbiozi sa našim telom.
** Prebiotici, za razliku od probiotika, nisu živi organizmi već materije koje ljudski organizam ne razgrađuje. Oni se razgrađuju tek u debelom crevu pod uticajem bakterija čime se podstiče razvoj normalne crevne flore.