Šta bi se dogodilo kada bi standardni kancelarijski radni posao od osam sati dnevno bio pretvoren u niz konkretnih zadataka?
Tj. kada bi sa vremenskog okvira (time–oriented) prešao na okvire ispunjenja zaduženja (task–oriented)?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ne treba puno mudrosti da bismo pretpostavili da će većina radnika završiti svoj posao kraće od predviđenog vremena, pa i efikasnije i bolje, kako ne bi morao da ostaje i odrađuje neobavljene ili loše obavljene zadatke.
Poslodavac bi dobio jasan pregled obavljenih zadataka, jasne pokazatelje najefikasnije moguće dinamike rada za bilo koji posao, zadovoljnije radnike, manje račune za energiju i vodu, mogućnost zapošljavanja ljudi u dve kraće smene i održavanje punog radnog kapaciteta od ujutru do uveče (na primer 12 sati).
Radnik bi dobio više slobodnog vremena, jasniju sliku o svojim sposobnostima, motiv da bude efikasniji i da napreduje u poslu čak i kada nema novčane nagrade već „samo“ „vremenske“. Ali, ko bi izgubio? Jer, to se podrazumeva, zar ne – neko mora da gubi da bi neko dobijao? Ili bi gubili svi?