U najnovijem izveštaju MMF-a vidi se značajno smanjenje privrednog rasta Srbije. Kako se to smanjenje odražava na planirano povećanje plata i penzija?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Marko Nikolajević za Penzin.rs
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijem izveštaju „Svetski ekonomski izgledi“ smanjio prognozu privrednog rasta Srbije za 2025. godinu na 2,4 odsto. Prethodna procena MMF-a, iz aprila 2025. bila je 3,5 odsto. Podsećamo da je u aprilu 2025. MMF prognozirao rast Srbije u 2025. godini od čak 4,5 posto.
Kada se posmatra region, Srbija ima najveće smanjenje prognoze. Na primer:
- Mađarska – smanjenje sa 1,4% na 0,6%
- Rumunija – sa 1,6% na 1%
- Hrvatska – ostaje na 3,1%
- Bugarska – povećanje sa 2,5% na 3%.
Za širi region rastuće Evrope, predviđa se pad rasta sa 3,5 odsto u 2024. na 1,8 odsto u 2025. razlog tome nalazi se, delimično, u velikom usporavanju ruske ekonomije – sa 4,3 odsto u 2024. na 0,6 odsto u 2025.
Za 2026. godinu, MMF, kako prenosi Danas. predviđa oporavak srpske ekonomije sa rastom od 3,6 odsto. U 2027. godini se očekuje povratak na stopu rasta od 4 odsto, što je bio nivo iz prethodne godine.
Srbija – dodatne procene
Inflacija: MMF procenjuje da će prosečni rast potrošačkih cena iznositi 4,6 odsto 2025. godine.
Deficit tekućeg računa platnog bilansa – očekuje se 5,3 odsto BDP-a. (Deficit tekućeg računa označava da zemlja više troši na uvoz i transfere nego što zarađuje izvozom i investicijama.)
Nezaposlenost: predviđena stopa nezaposlenosti je 8,6 odsto
Procene globalne ekonomije
Globalni privredni rast usporava se sa 3,3 odsto u 2024. na 3,2 odsto u 2025. Procene su da će se u 2026. godini usporavanje nastaviti i biti 3,1 odsto u narednoj godini.
Kada se gleda po kvartalima (četvrti kvartal u odnosu na isti kvartal prethodne godine), očekuje se da će rast pasti sa 3,6 odsto u 2024. na 2,6% u 2025., ali da će ponovo porasti na 3,3 odsto u 2026.
Na globalna kretanja su značajno uticale trgovinske i carinske mere velikih ekonomskih sila.
Smanjeni rast i planirana potrošnja – za plate i penzije
Smanjenje projektovanog privrednog rasta Srbije od strane MMF-a moglo bi da utiče na planove vlade, uključujući i najavljivana povećanja plata u javnom sektoru i povećanje penzija.
Sporiji rast, naime, znači da je manji rast budžetskih prihoda (jer se manje zarađuje i troši u privredi). To posledično znači da je ograničen prostor za fiskalnu ekspanziju, tj. povećanje državne potrošnje.
Povećanje plata i penzija predstavlja stalni fiskalni trošak, koji nije lako povući unazad kad jednom bude sproveden. Zato je važno da bude podržan realnim rastom privrede i prihoda države. U suprotnom, država može morati da se više zadužuje ili da smanjuje druga ulaganja (npr. u infrastrukturu, obrazovanje itd.).
Pored visokog deficita tekućeg računa od 5,3 odsto BDP-a, postoji opasnost da zaduživanje postane skuplje (zbog globalnih kamatnih stopa i rizika) ili da se poveća fiskalni deficit. To bi ugrozilo fiskalnu stabilnost.
Iako inflacija u Srbiji nije izmakla kontroli, ona je i dalje je relativno visoka. Povećanje plata i penzija u takvom okruženju može podgrejati inflaciju ako nije praćeno rastom produktivnosti. Sa druge strane, samo povećanje plata i penzija bi moglo biti, što se već dešavalo prethodnih godina, „pojedeno“ rastom cena. Time se gubi stvarni efekat povećanja primanja za građane.