U ljudskoj prirodi je da sakupljamo. Ali granicu između sakupljanja kao hobija (kolekcionarstva) i gomilanja, iako je tanka, ne bi trebalo prelaziti. To je posebno važno u starijim godinama. Jer, kako starimo, potreba za sakupljanjem i čuvanjem sakupljenog, sve je izraženija. Tu potrebu možemo okrenuti u svoju korist ili je pretvoriti u bolest.
Porodične priče deo su naše kulture. Prenosili smo, sa kolena na koleno, ne samo pesme i priče našeg kraja, već i podatke o precima i starijim članovima porodice. Ta tradicija bledi. Nova istraživanja, i to američka, pokazuju da upravo pričanje porodičnih priča doprinosi jačanju osećaja pripadnosti i izgrađuje otpornost kod dece.
Osobe koje se staraju o obolelim od demencije znaju koliko je teško komunicirati sa njima. Nekada je nemogućnost normalne komunikacije ono što najteže pada porodici i prijateljima, i što najteže savlađuju oni koji se brigom dementnim osobama bave profesionalno. Kao da učimo novi jezik… Da li da ispravljamo njihove greške ili da počnemo da se...
Gubitak morala jeste ono što kod ljudi bliskih osobi sa demencijom izaziva ustisak da ona više nije svoja, da je izgubila svoj identitet, navodi se u istraživanju koje je objavljeno u časopisu Psychological Science.
Ljudska bića su posebno prilagođena životu u grupi i nisu dobro opremljena za preživljavanje van nje. Žak Derida je pisao da političke posledice nepripadanja povlače za sobom nepostojanje identiteta.
