Procena biološke starosti pomoću selfija trebalo bi da uksoro bude moguća zahvaljujući novom modelu veštačke inteligencije FejsEjdž. Ovaj model bi mogao da pomogne lekarima u odlučivanju za prepisivanje terapije određenom pacijentu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Novi model veštačke inteligencije, model nazvan FejsEjdž (eng. FaceAge – „LiceStarost“) procenjuje koliko staro osoba izgleda u poređenju sa njenom hronološkom starošću. Tim koji je osmislio FejsEjdž smatra da bi njihov model mogao da pomogne lekarima da odluče koji je najbolji način lečenja nekih bolesti kao što je rak.
***
Kada lekari leče pacijente obolele od raka, „jedna od prvih stvari koju rade jeste da pokušaju da procene koliko dobro je pojedinac”, objašnjava Hjugo Erts (Hugo Aerts), direktor Programa veštačke inteligencije u medicini u Masačusetskoj opštoj bolnici u Brigamu.
Ova, često veoma subjektivna procena, može uticati na mnoge buduće odluke o lečenju, uključujući koliko agresivan ili intenzivan treba da bude plan lečenja. Na primer, lekari mogu odlučiti da pacijent koji izgleda mlađe i dobro za svoje godine može bolje tolerisati agresivni tretman i nakon njega živeti duže od pacijenta koji mu je vršnjak, ali izgleda starije i krhkije.
FejsEjdž bi mogao da olakša tu odluku pretvaranjem subjektivnih procena lekara u kvantitativnu meru. Kvantifikovanjem biološke starosti, model bi mogao da pomogne lekarima da odluče koji tretman da preporuče.
- Podsećamo da i 3D skeniranje lica otkriva biološku starost organizma.
Erts i njegove kolege su učili ovaj model pomoću više od 58.000 fotografija ljudi starih 60 godina i više. Za ove ljude se pretpostavljalo da su prosečnog zdravlja za svoje godine u vreme kada je fotografija snimljena. Naučnici su pretpostavili da je biološka starost ljudi slična: Ova pretpostavka nije, međutim, tačna u svakom slučaju. Tim je zatim koristio FejsEjdž da predvidi starost više od 6.000 ljudi sa rakom. Pacijenti oboleli od raka izgledali su u proseku oko pet godina starije od svoje hronološke starosti.
FejsEjdž procene su takođe bile u korelaciji sa preživljavanjem nakon lečenja. Šo je osoba izgledala starije, bez obzira na svoju hronološku starost, manje su joj bile šanse da duže živi. Nasuprot tome, hronološka starost nije bila dobar prediktor preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
***
Ipak, FejsEjdž još nije spreman za bolnice ili lekarske ordinacije. Potrebna su dalja istraživanja sa većim i reprezentativnijim skupovima za obuku kako bi se razumelo kako ti činioci utiču na procene FejsEjdža. Naučnici još uvek unapređuju algoritam dodatnim podacima za obuku i testiraju njegovu efikasnost kad su u pitanju druge bolesti. Takođe istražuju koje činioce model koristi za svoja predviđanja.
Kada bude spreman, ovaj program bi, nadaju se, mogao da pomogne lekarima da prilagode intenzitet lečenja raka, poput zračenja i hemoterapije, određenim pacijentima.
Etičke smernice koje se tiču načina na koji se informacije FejsEjdža mogu koristiti trebalo bi da se uspostave pre uvođenja modela.
Podsećamo i da sami, kod kuće, možete probati test za merenje biološke starosti tela.