Jedinjenje iz voća i povrća moglo bi biti dobra pomoć u borbi protiv amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i demencije, pokazala su istraživanja.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Prirodno jedinjenje koje se nalazi u voću i povrću možda krije ključ za zaštitu nervnih ćelija. Ono, prema najnovijim istraživanjima, pokazuje potencijal za lečenje amiotrofične lateralne skleroze (ALS) i demencije.
„Uzbudljivo je otkriti prirodno jedinjenje koje bi moglo pomoći osobama koje pate od ALS ili demencije“, kaže Smita Saksena, profesorka fizikalne medicine i rehabilitacije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Misuriju i glavna autorka istraživanja.
„Otkrili smo da ovo jedinjenje ima snažan uticaj na očuvanje motornih i mišićnih funkcija i smanjenje mišićne atrofije.“
Istraživanje je otkrilo da kaempferol, prirodni antioksidans koji se nalazi u određenom voću i povrću, može podržati zdravlje nervnih ćelija. Kaempferol koji se nalazi, između ostalih namirnica, u kelju, bobičastom voću i endiviji, mogao bi da se koristi u borbi protiv ALS-a.
Jedinjenje je pomoglo nervnim ćelijama uzgojenim u laboratoriji od pacijenata sa ALS-om da proizvode više energije. Takođe je ublažilo stres u centru za obradu proteina u ćeliji, poznatom kao endoplazmatski retikulum. Pored toga, jedinjenje je poboljšalo opšte funkcionisanje i usporilo oštećenje nervnih ćelija.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Acta Neuropathologica Communications.
Delovanje i izazovi u primeni lečenja ALS-a kaempferolom
Naučnici su otkrili da kaempferol deluje tako što cilja ključni biohemijski put koji kontroliše proizvodnju energije i upravljanje proteinima — dve funkcije koje su narušene kod osoba sa amiotrofičnom lateralnom sklerozom.
„Verujem da je ovo jedno od prvih jedinjenja koje može istovremeno da deluje i na endoplazmatski retikulum i na mitohondrije“, kaže Saksena. „Delujući na oba ova elementa unutar nervnih ćelija, ima potencijal da izazove snažan neuroprotektivni efekat.“
Ali postoji problem — telo ne apsorbuje kaempferol lako. Da bi se postigao stvarni efekat kod ljudi, bila bi potrebna velika količina. Osoba sa ALS-om bi morala da pojede bar 4,5 do pet kilograma kelja dnevno da bi unela korisnu dozu.
„Naš organizam ne apsorbuje efikasno kaempferol iz povrća koje jedemo“, objašnjava Saksena. „Zbog toga samo mala količina dospeva do tkiva. To ograničava njegovu efikasnost. Moramo da pronađemo načine da povećamo dozu kaempferola ili da ga modifikujemo kako bi se lakše apsorbovao u krvotok.“
Još jedna prepreka je u dospevanju do mozga. Krvno-moždana barijera — čvrsta zaštitna mreža ćelija koja sprečava ulazak štetnih supstanci — takođe otežava prolaz većim molekulima poput kaempferola.
Uprkos ovim izazovima, kaempferol jeste kandidat koji obećava kada je lečenje amiotrofične lateralne skleroze u pitanju. Posebno je važna činjenica da on pomaže čak i kada simptomi već počnu. Takođe, kaempferol pokazuje potencijal i za druge neurodegenerativne bolesti, uključujući Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest.
Kako bi se olakšala apsorpcija jedinjenja u telo, tim profesorke Saksene istražuje načine da poveća unos kaempferola u neurone. Jedan od pristupa koji obećava uključuje pakovanje kaempferola u lipidne nanočestice — sićušne sfere napravljene od masti koje se često koriste za dostavu lekova.
„Ideja je da se kaempferol inkapsulira u lipidne nanočestice koje neuroni lako apsorbuju“, objašnjava Saksena. „Na taj način bi se kaempferol usmerio direktno ka neuronima i time bi se značajno povećao njegov blagotvorni efekat.“
Tim trenutno radi na izradi ovih nanočestica, sa nadom da će ih testirati do kraja godine.
Fotografija: About-Time sa Pixabay