Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost naveo je da penzioneri umiru gladni i bolesni. I još se stvara medijska klima da su oni za sve krivi.
„Jednokratne ili dvokratne pomoći penzionerima nisu trajno rešenje. Samo trajna rešenja daju rezultate. Penzioner ne živi samo jedan mesec. Mnogi umiru gladni i bolesni. Imao sam priliku da za vreme korone vidim bolnice pune starih ljudi koji nemaju kući hleba da jedu. I u bolnici nema ko da ih obiđe, nemaju ništa. To je strahota u kojim uslovima žive naši penzioneri.“
Ovo su reči predsednika Sindikata penzionera „Nezavisnost“ Miloša Grabundžije.
Grabundžija je u „Novom danu“ TV N1 naveo da penzioneri čije su penzije manje od 50.000 dinara ne mogu da podmire osnovnu potrošačku korpu.
- V. i tekst: USPS: Prosečna penzija = potrošačka korpa?
Kaže da samo sami penzioneri znaju kako žive. Naveo je reči mnogih koji kažu da jedan mesec kupe lekove, a drugi plate račune.
„To je bukvalno mrcvarenje starih ljudi. Kao da su penzioneri krivi za sve nevolje ovoga sveta. Oni su svoje pošteno zaradili, odradili su svoj radni vek i sad se još stvara medijska klima da su oni za sve krivi“, naglasio je g. Grabundžija.
O uvećanim penzijama
Predsednik Sindikata penzionera „Nezavisnost“ naglašava da procenat od 5,9 – za koliko su uvećane penzije koje se ovih dana isplaćuju, deluje kao da je imponzantna cifra.
Podsećamo, u pitanju je zakonom predviđeno usklađivanje penzija sa troškovima života po švajcarskoj formuli.
Grabundžija primećuje da su penzioneri, njih preko 330.000, čije su penzije niže od 30.000 dinara dobili minimalno povećanje. Ako se kao primer uzme penzija od 15.000 dinara, uvećanje iznosi svega 885 dinara. Navodi podatak da penziju od 15.000 do 20.000 dinara prima 322.000 penzionera.
Zaključuje da najbolje prolaze oni koji imaju od 50.000 dinara pa naviše.
Penzin podseća da se penzije usklađuju ne zato da bi se izjednačile, već da se ne bi desilo da usled inflacije, vremenom, padne standard penzionera. Poseban je problem to što je standard mnogih penzionera ugrožen već samim odlaskom u penziju.
Sindikat penzionera „Nezavisnost“ smatra da bi za rešavanje problema isuviše malih penzija trebalo uvesti neki nacionalni ili socijalni dodatak za penzionere.
„Na terenu sam viđao – ljudi imaju po 8.000 po 9.000 dinara penziju. Oni će sad dobiti nekih 600 dinara, što im ništa ne znače. A ovamo je poskupela struja, namirnice, komunalne usluge… Tako ne može da se živi“, smatra Miloš Grabundžija.
Zato se ovaj sindikat zalaže za posebnu socijalnu politiku.
Šteta od milijardu evra
U vezi sa penzijama umanjenim tokom fiskalne konsolidacije, g. Grabundžija podseća da su se penzioneri obratili Evropskom sudu za ljudska prava. Međutim, „naše vlasti 2020. postigle [su] neki dogovor sa sudom pa taj zahtev nije odbijen, ali kao nisu naši penzioneri dovoljno ugroženi“.
Miloš Grabundžija kaže da su se sada obratili drugim institucijama. Cilj je da se taj zahtev vrati na raspravu na veliko veće. Da o njemu, kako kaže, ne bi odlučivao sudija pojedinac „koji je u dogovoru sa našim predstavnicima u Srbiji“.
„Šteta naneta penzionerima sa penzijama iznad 25.000 dinara je procenjena na oko jednu milijardu evra. Do sada je to trebalo vraćati u ratama, isto onako kako je odbijano od penzije. Predložićemo rezoluciju Evropskom parlamentu da se to uzme u postupak“, zaključuje Grabundžija.
Izvor: N1
Fotografija: Isa KARAKUS sa Pixabay