Miroslav (Beograd): Putovanje kroz “predele” penzije

Priča sa V konkursa za najbolji putopis starijih osoba “Draganova nagrada” u kategoriji “Najbolja muška putopisna priča”.

Brzo je to putovanje i veoma trnovito! A dok ne stigneš do tih predela, praviš neminovni bilans prošlosti i shvatiš da te je život prevario, jer je bilo mnogo očekivanja, a malo dobiti!

Osećaš dolazak i poslednje stranice, pa ni da se plašiš, ni raduješ tome. Shvataš da su te do tih predela, ako i stigneš i uđeš u njih, na tom brzom putovanju, mnogi gnjavili, tražili od tebe više nego što si ti mogao da pružiš.

“Šamarali” su te mnogi problemi, stresovi i urušavanja, a ti si očekivao samo razumevanje, pomoć i timski rad, kolege kao dobre prijatelje, jednu pozitivnu sredinu u kojoj će svako napredovati prema svojim mogućnostima i afinitetima. I malo ljubavi!

Pored svoje svakodnevne urođene aktivnosti i samokontrole, i mnogi drugi su te kontrolisali, pametujući savetovali, pružali ti radost na kašičicu a briga na pretek.

Većina se “pravila da zna više od tebe”, a ti si se davao po svojoj savesti, što više i što bolje, a oni su prebacivali što nisi bolji i što ne pružaš više, što ne ispunjavaš očekivanja. Nisi ni osećao koliko te drugi bez pardona ugrožavaju i urušavaju, mnogo uzimaju, a malo ti pružaju.

Na tom putu do predela penzije, sticao si mnoge diplome za znanje i neznanje, nagrade i sertifikate, a veoma retko zasluženu materijalnu dobit, ona je išla “nekom” drugom.

Ponekad su ti aplaudirali, tapšali te po ramenu, ukopavajući tvoju životnu energiju i urođene dispozicije. Nisi ni osetio u toj životnoj “igri” koliko si i kada bio prevaren, omalovažavan, ismejavan i osiromašen.

Podignute glave si koračao sve dalje i bliže, verujući u sebe i svoju sudbinu, praštao sve prevare i izdaje i kao feniks iz pepela si se uvek izdizao, misleći da si na pravom putu!

***

Na svu tvoju sreću, penzija ti je zakucala na vrata, a ti si se obradovao što si još uvek na nogama i “toliko snažan i uspešan”! A kada si tako “ozaren” ušao u zaslužene predele, odmah na pragu novog vremena, čekala su te uz datu slobodu nova razočarenja i nove prevare!

Većina nas, ceo svoj život radila je i zaradila za “predele” putovanja kroz penziju, misleći da može da živi od toga, dostojanstveno i kao zaslužni heroj-penzioner.

A tada si u svom džepu, opet. osetio ruku vlasti i društva koje si sam stvarao, kako “nešto” traži ta ruka i uzima bez pitanja i zakona! Kao zaslužan i ponosan član društva u kome boraviš, opet si zaćutao i opet si razmišljao govoreći sebi “biće bolje”, ne verujući u nove prevare i nove krađe.

Sada si ponosan penzioner, dovoljno star i bolestan, redovno glasaš za “najbolje”, plaćaš uredno sve komunalije, lojalan si i Bogu i narodu, a pri tome ne smeš da misliš na svoj stomak i na to što ti creva krče!

I opet ti se javlja poruka “biće bolje”, a ti već osećaš neke božije prostore, obećavane i nepoznate! Pa od straha od vremena prolaznosti, brže-bolje tražiš još malo životne radosti i sreće, uključujući se u penzionerska udruženja i zabave, gde iz sveg glasa pevaš i pokušavaš da zaigraš “moravac” ili valcer kao nekada davno…

***

U sve si verovao, ali da će te tvoja zemlja, tvoje društvo u koje si uložio ceo svoj život, tako brzo zaboraviti, da ćeš mu biti balast, nepotreban i nekoristan, e to nisi očekivao i nisi mogao verovati!

Većina nas je svoju penziju zaradila poštenim radom i trudom! Od naših plata se odvajalo u penzioni fond, kako ne bi kada završimo svoj radni vek pali na teret društva.

Ali naš penzioni fond je nestao, pitam se gde? Ko ga je uništio, da li je odgovarao nekome ili je prešao na bolje radno mesto? Zašto su dozvolili da nas omladina gleda kao “parazite” koji uzimaju “njihove” pare i njihova radna mesta.

Da li se neko pita kako se mi, penzioneri, osećamo kada se na sav glas govori koliko se odvojilo za penzije? Vi to nama ne poklanjate, mi smo to zaradili! Kako će nas omladina poštovati, ako nas ne poštuje država!?

***

Neki su doživeli “zlu” sudbinu jer su ih se odrekli njihovi najmiliji i smestili ih u domove penzionera “misleći im najbolje”, a ti ljudi su postali usamljeni i tužni među tuđincima koji igraju šah i vezu goblene!

Tada ti više ni radost, ni tuga ne pomažu, jer si ostavljen i postaješ zaboravljen sve do sudnjeg dana! A tada ti prorade – ako ti prorade – sećanja na detinjstvo i mladost, pa sa setom shvatiš da su to bila najlepša, najbolja, najsrećnija vremena u tvom životu.

Tada si verovao u ljude koji te okružuju, u svaku ljubav i život koji ti se pruža! Tada si verovao u večnost, blagostanje i sreću! Tada si se životu radovao i sa osmehom si ga prihvatao, tada nisi verovao u prolaznost i putovanje u “predele” penzije bila ti je misaona imenica. Tada ti je ceo život bio na dlanu i disao si ga punim plućima!

Najteže nisi očekivao, a negde si u danima poezije pročitao i mislio, da je u životu koji ti sledi najbolje biti već star, a toliko mlad!

Naš život se polako gasi i prolazi, nekom lepše, a nekom ne tako lepo, zato vi, nove generacije koje dolazite, gradite društvo gde ćete se uvek osećati punopravnim, cenjenim članovima društva, gde će se vaši rezultati rada i vaše iskustvo uvažavati i gde niko neće imati utisak da vam nešto poklanja!

Miroslav M. Marinković,
pedagog, Beograd
Fotografija:
 Kees Streefkerk sa Unsplash


Šta je Draganova nagrada i zašto su ove priče i pesme, evo već petu godinu zaredom, sastavni deo Penzina: Draganova nagrada 2019.

Knjigu u PDF-u sa nagrađenim i pohvaljenim radovima sa konkursa Draganova nagrada 2019, u izdanju UG Snaga prijateljstva – Amity, možete naći ovde: “Putujući spomenar“.