Nakon neuspešnih pregovora, ponovo će Vlada Srbije odrediti visinu minimalne zagarantovane zarade. Očekuje se da će minimalac 2026. godine biti 64.554 dinara ili oko 551 evro.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Poslednja sednica Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj se pregovaralo o visini zagarantovane minimalne zarade, održana je 9. septembra. Dogovor između sindikata, poslodavaca i države nije postignut. Zato se očekuje da Vlada Srbije usvoji predlog dva ministarstava – finansija i rada, da se minimalna zarada poveća za 10,1 odsto.
Sindikati su ostali pri zahtevu da minimalna zarada sledeće godine bude povećana na 402 dinara po satu. To bi bilo oko 70.000 dinara u mesecu sa prosečnim brojem radnih sati.
Poslodavci pak smatraju u januaru 2026. nije ni potrebno povećanje pošto će već od oktobra 2025. godine minimalac biti vanredno povećan za 9,4 odsto. Dakle, na oko 500 evra.
Ukoliko se poslodavci i sindikati ne slože do 15. septembra, prema zakonu konačnu odluku donosi Vlada.
Država će, kako piše Danas, poslodavcima izaći u susret i dobar deo, ako ne i ceo fiskalni teret povećanja minimalca preuzeti na sebe. To znači da će povećati neoporezivi deo zarade na 34.221 dinara ili za 20,4 odsto koliko iznosi kumulativno povećanje minimalca u oktobru i januaru naredne godine.
Ko bi da radi za minimalnu ili nešto veću platu?
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, ukazao je na nekoliko spornih posledica povećanja minimalca na ovaj način.
„Ako povećate minimalnu zaradu ovoliko, a nema više novca u opticaju, doći će do smanjenja razlika u platama. Država barata podatkom da 90.000 ljudi prima minimalnu zaradu koja je sada oko 54.000 dinara. Ali i oni koji primaju 56.000-57.000 faktički primaju minimalac, a nema ih u statistici. Sigurno 300-400.000 ljudi nalazi se u opsegu plata od 54.000 do 65.000 dinara koliki će biti minimalac sledeće godine. I oni koji su ranije primali više od minimalca i sada će teško pristati da rade za minimalac“, ocenio je Atanacković.
Naglasio je da je većina poslodavaca za povećanje minimalne zarade. To je ona većina koja ne isplaćuje minimalce i koje ne pogađa ovo povećanje. Ali treba imati na umu, podsetio je, i onih 30 odsto poslodavaca koji su protiv i koje će rast minimalca pogoditi.
Atanacković je ukazao i na trik kojim će država dodatno napuniti budžet, delom i na teret poslodavaca. Naime, vanredno povećanje minimalca od oktobra ne prati smanjenje opterećenja na platu koje stupa na snagu tek od januara.
Pored toga, Atanacković ukazuje na okolnost da će oktobarski minimalac biti uvećan, ali da u zakonu o minimalnoj zaradi stoji iznos koji se isplaćuje u oktobru što je zapravo septembarska plata.
Skoro celi minimalac za osnovne životne namirnice
Čedanka Andrić, predsednica Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“ se slaže da će doći do kompresije zarada, posebno u javnom sektoru.
„Doći će do približavanja plata visoke i srednje stručne spreme u javnom sektoru, pre svega, što destimuliše one sa visokom spremom. Ali to treba rešavati u budžetu za plate. Ne može to da se reši sa nekoliko sastanaka oko minimalne zarade, treba da bude više dijaloga“, rekla je.
„Mi tražimo da se poštuje Zakon o radu prema kome minimalna zarada može da se isplaćuje do šest meseci. Nije problem da preduzeće u problemima isplaćuje minimalac, ali nije u redu da neko regularno isplaćuje minimalnu zaradu“, naglasila je.
Podsetila je da poskupljuje struja, komunalije, da su cene osnovnih životnih namirnica već visoke i da minimalna zarada ne obezbeđuje dostojanstven život.
„Prema anketama, više od 75 odsto minimalne zarade odlazi na osnovne životne namirnice. Naš cilj je da minimalna zarada bude na najmanje 60 odsto prosečne plate, kao što je u evropskim zemljama. Mi nismo srećni zbog toga što je minimalna potrošačka korpa reper za minimalnu zaradu. Trebalo bi da se određuje prema prosečnoj potrošačkoj korpi i tražićemo da se to promeni u zakonu“, ističe Andrić.
- Dopuna vesti od 11. septembra: Usvojen predlog o povećanju minimalca u 2026.