Rebalans budžeta Srbije do kraja godine je gotovo izvestan, ali fiskalni okvir ostaje nepromenjen. Povećanje plata i penzija neće toliko uticati na budžet ove godine. Uticaj će se osetiti u toku sledeće, 2026.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Nadležni ekonomski organi i stručnjaci ocenjuju da će do kraja 2025. godine gotovo sigurno biti potreban rebalans budžeta Srbije, imajući u vidu nove obaveze koje su se pojavile. Pod tim obavezama se, pre svega, podrazumeva povećanje penzija, plata u zdravstvu i prosveti, kao i minimalne zarade.
Takva praksa, kako se navodi, prisutna je već nekoliko poslednjih godina. Ona sa sobom redovno nosi pitanja da li u budžetu ima dovoljno sredstava za nove rashode, iz kojih izvora će oni biti pokriveni i koje će oblasti eventualno biti uskraćene.
Dodatni izazov, prema mišljenju stručnjaka, predstavlja obaveza Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Sa MMF-om je dogovoreno da budžetski deficit ne prelazi tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i da masa plata i penzija bude strogo ograničena.
Za 2025. godinu predviđeni su budžetski prihodi u iznosu od 2.346 milijardi dinara, dok su rashodi projektovani na 2.660 milijardi. Deficit bi tako iznosio upravo dogovorenih 3 odsto BDP-a, a javni dug bi se kretao oko 47,5 odsto BDP-a.
Fiskalni savet: Troškovi jesu povećani, ali ne ugrožavaju okvir
U Fiskalnom savetu ocenjuju da će se planirani rebalans odnositi na sve mere koje su usvojene naknadno. Dakle, na sve one mere koje nisu bile predviđene inicijalnim budžetom za 2025. godinu. To uključuje subvencionisane stambene kredite za mlade, osnivanje alimentacionog fonda, kao i povećanja zarada u zdravstvu i prosveti.
Minimalna zarada, iako će biti povećana, ne bi imala veći uticaj na budžet, jer mali broj zaposlenih u državnom sektoru prima najnižu platu. Štaviše, procenjuje se da bi povećanje moglo čak i blago povećati budžetske prihode kroz poreze i doprinose.
Povećanje penzija od 12,2 odsto koje je najavljeno, kako smatra predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, neće značajno opteretiti budžet za ovu godinu. Ono što nije jasnom ni predsedniku Fiskalnog saveta, jeste to da li će se povećanje primenjivati već na decembarske penzije koje se isplaćuju u januaru ili tek kasnije.
„U svakom slučaju, taj efekat ne bi značajnije opteretio rebalans budžeta za 2025. jer bi obuhvatio samo jedan mesec“, rekao je Paunović za Bloomberg Adria.
Veći fiskalni uticaj moglo bi da ima povećanje zarada u zdravstvu i prosveti. Pun efekat tih povećanja osetio bi se tek u 2026. godini budući da će u 2025. zarade biti uvećane tek u poslednja dva meseca.
Fiskalni savet procenjuje da će, uprkos svemu, budžetski okvir ostati u granicama planiranog deficita. Naime, tokom godine su ostvarene i određene uštede, a pojedini rashodi nisu izvršeni u punom obimu.
Međutim, kako se ističe, veći izazov od samog rebalansa za 2025. predstavlja sastavljanje budžeta za 2026. godinu.
2026. godina donosi znatno veće izazove
Za narednu godinu najavljeni su brojni fiskalni pritisci: zakonsko povećanje penzija za 12,2 odsto, završetak velikih infrastrukturnih projekata poput nacionalnog stadiona i Expa, kao i puno dejstvo mera započetih 2025, pre svega povećanja plata u prosveti i zdravstvu – sektorima koji zapošljavaju više od polovine zaposlenih u državnoj službi.
Pored toga, očekuje se i redovno januarsko povećanje zarada u javnom sektoru, kao i sve veće potrebe za ulaganjem u energetsku tranziciju. Mogući su i dodatni fiskalni izdaci vezani za Naftnu industriju Srbije (NIS).
Trendovi u privredi za 2026. procenjuju se kao neizvesni. Već u 2025. rast BDP-a je usporen i očekuje se da će biti između dva i 2,5 odsto. To može uticati na slabiji rast poreskih prihoda.
Zato se smatra da će osnovno pitanje u narednim mesecima biti upravo kako zadržati deficit unutar dogovorenih granica i sledeće godine.
I naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ivan Nikolić smatra da je rebalans potreban zbog povećanja zarada, ali da neće ugroziti planirani fiskalni deficit. On je istakao da će se Srbija pridržavati granice od tri odsto BDP-a, i da je to obaveza i prema MMF-u i investitorima.
Veća izdvajanja za zdravstvo i prosvetu
Uprava se fokusirala i na povećanje plata u ključnim sektorima. Kako je naveo ministar finansija Siniša Mali za RTS, osnovne plate nastavnika biće izjednačene sa prosečnim zaradama u zemlji do kraja 2025. godine. Već je bilo sprovedeno povećanje plata u martu za pet odsto, a novo povećanje od dodatnih pet odsto sledi u oktobru. Novi rast očekuje se i u januaru 2026. godine.
Za sektor zdravstva izdvojena su, kako kažu, rekordna sredstva – budžet je povećan sa 573,6 milijardi dinara na 613,9 milijardi. To je uvećanje od 40,2 milijarde u odnosu na prethodnu godinu.
Penzije rastu od decembra
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će penzije porasti za 12,2 odsto od decembra. Podsetio je da su prethodnog decembra penzije već bile povećane za 10,9 odsto. Tako će, u odnosu na novembar prethodne godine, to značiti kumulativni rast od 24,4 odsto.
Podsećamo, povećanje prosečne penzije, od početka godine do juna u odnosu na isti period 2024. godine, iznosilo je 6,2 odsto.
Prosečna penzija, koja trenutno iznosi oko 436 evra, posle povećanja će iznositi 485 evra.
Minimalna zarada raste na 500 evra
Najavljeno je da će minimalna zarada od 1. oktobra biti povećana na oko 58.630 dinara (oko 500 evra). To je rast od 9,4 odsto. Cena radnog sata biće povećana sa 308 na 337 dinara.
U planu je novo povećanje na 550 evra početkom sledeće godine. To bi dodatno opteretilo budžet, naročito ako država nastavi sa subvencijama za poslodavce.
Stav MMF-a: Povećanja moraju biti kontrolisana
Prema dogovoru sa MMF-om, Srbija se obavezala da rast plata i penzija u javnom sektoru mora biti u skladu sa fiskalnim pravilima – maksimalno 10 odsto BDP-a. MMF je naglasio da vanredna povećanja nisu poželjna. Rast primanja mora se sprovoditi planski i kroz dugoročne mehanizme.
U izveštaju MMF-a navodi se da je Vlada Srbije za 2025. godinu izrazila posvećenost fiskalnoj disciplini i kontroli rasta plata u javnom sektoru. Takođe, predviđeno je proširenje obuhvata opšte države, kako bi se obezbedila efikasnija kontrola javne potrošnje, uz ciljano povećanje zarada u sektorima sa velikim problemima u zapošljavanju.
Dogovoreni aranžman sa MMF-om – tzv. Instrument za koordinaciju politika (PCI) – trajaće do kraja 2027. godine. Tokom tog perioda, Srbija je u obavezi da deficit ne prelazi tri odsto BDP-a, a javni dug mora ostati na silaznoj putanji.
Fotografija: Steve Buissinne sa Pixabay