Iako cinizam starijih često nailazi na osudu okoline, čini nam se da nije nategnut zaključak koji bismo mogli da izvedemo iz ovog istraživanja – manja je verovatnoća da cinični stariji ljudi imaju demenciju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Svakako da je za opšte zdravstveno stanje (pa i za odnose sa okolinom) dobro da se neguju pozitivan pristup životu i tolerancija. Međutim, brojni su pokazatelji da nije dobro ni kad starijim ljudima ružičaste naočare ne silaze sa nosa. (Vidi, na primer: Stariji podložniji prevarama jer se više oslanjaju na poverenje)
I da odmah budemo jasni: i cinični ljudi, stariji ili čak mlađi, mogu imati demenciju. Istraživanje o čijim nalazima ovde pišemo ukazuje na to da postoji veza između neurodegeneracije i veće spremnošću starijih za pozitivnom interpretacijom izraza lica i emocija.
Fenomen „pozitivne pristrasnosti“ kod starijih
Naučnici koji su radili na ovom istraživanju upoređivali su MRI snimke mozga ispitanika sa rezultatima testa koji je merio nivo njihove „pozitivne pristrasnosti“*.
U psihologiji starenja, engleski termin „positivity bias“ odnosi se na običaj starijih ljudi da više pažnje posvećuju pozitivnim, a zanemaruju negativne informacije u pažnji, pamćenju i interpretaciji emocija. Pozitivna pristrasnost je, možda najjednostavnije objašnjeno, fenomen koji podrazumeva da kod starijih osoba postoji veća spremnost da pozitivno interpretiraju emocije i sećanja.
Socioemocionalna teorija selektivnosti (Socioemotional Selectivity Theory – SST), koju je osmislila Lora Karstensen (Laura Carstensen), tvrdi da kako se ljudima percepcija budućnosti skraćuje, tako oni češće traže emocionalnu stabilnost i pozitivnost. Time se obeshrabruju negativni podražaji.
Dakle, prema teoriji socioemocionalne selektivnosti, „pozitivna pristrasnost“ je mehanizam koji nam pomaže da se fokusiramo na pozitivno kako nam se budućnost skraćuje. Tako nesvesno štitimo svoje mentalno zdravlje umanjivanjem negativnog.
Ne slažu se svi sa ovom teorijom. O tome možete čitati i u tekstu: Dugogodišnja prijateljstva su sa godinama sve važnija – i kod šimpanzi
Pozitivna pristrasnost u prepoznavanju emocija – manje kognitivne performanse
Istraživanje, koje je sproveo tim naučnika iz Velike Britanije i Izraela, objavljeno je krajem avgusta 225. godine u časopisu Journal of Neuroscience.
Ovo istraživanje sugeriše da pozitivnije tumačenje emocija drugih ljudi nego što one to zapravo jesu može biti znak starenja mozga i kognitivnog opadanja. Pozitivna pristrasnost bi zato mogla biti rani pokazatelj neurodegenerativnih bolesti, poput Alchajmerove bolesti.
Istraživanje je obuhvatilo 665 učesnika uzrasta od 18 do 89 godina, podeljenih u različite starosne grupe. Učesnici su zamoljeni da prepoznaju emocije na kompjuterski generisanim licima. Takođe su podvrgnuti MRI snimanju mozga i testirani na znake kognitivnog opadanja i depresije.
Kao što se i očekivalo, stariji ljudi su češće u odnosu na mlađe ljude „čitali“ pozitivne emocije na licima ljudi. Dvosmislena ili teško čitljiva lica stariji učesnici su najčešće tumačili kao pozitivna.
Podaci dobijeni snimanjem mozga povezali su ovu pozitivnu pristrasnost sa smanjenjem sive mase u hipokampusu i amigdali, regijama mozga koje su zadužene za obradu emocija.
Veća verovatnoća da se emocije na licima tumače kao pozitivne takođe je bila povezana sa lošijim kognitivnim rezultatima. Nije, međutim, nađena veza sa simptomima depresije. Ta važna razlika podržava ideju da pristrasnost nastaje usled propadanja određenih delova mozga.
„Nedostatak povezanosti sa simptomima depresije sugeriše da pozitivna pristrasnost može pomoći u razlikovanju kognitivnog opadanja od depresije u starijem dobu“, objasnili su naučnici.
Nemogćnost prepoznavanja emocija
Ovo se nadovezuje na ranija istraživanja koja povezuju kognitivno opadanje sa nemogućnošću prepoznavanja emocija – što je takođe viđeno u ranim fazama Alchajmerove bolesti. Rezultati sugerišu da je deo mozga zadužen za prepoznavanje emocija kod drugih na neki način oštećen pojavom demencije.
Negativne emocije koje su predstavljene u eksperimentima – uključujući bes, strah i tugu – poznate su kao teže za prepoznavanje u poređenju sa pozitivnim emocijama, kao što je sreća. To takođe doprinosi ovim rezultatima.
Naučnici napominju da ovo istraživanje nije pratllo određene ispitanike kako stare. Dakle, nije praćeno kako se njihove kognitivne sposobnosti i veštine prepoznavanja emocija menjaju. Zato ostaje nejasno šta je uzrok a šta posledica. To je nešto čime bi buduća istraživanja mogla da se pozabave.
Ovo istraživanje ukazuje na potencijalno novi alat za rano otkrivanje demencije. Značajno je što bi on pomogao u fazi kada intervencije i podrška mogu imati najveći efekat.
Tim sada istražuje vezu ovih rezultata sa starijim osobama sa ranim znakovima kognitivnog opadanja, posebno onima koje pokazuju znake apatije. Apatija je često još jedan rani simptom demencije. Vidi: Apatija, zaboravljeni simptom demencije
Napomene:
* U nama dostupnim stručnim tekstovima na srpskom jeziku, nismo pronašli prevod engleskog termina „positivity bias“ . Prevod je zato bukvalan.