Na osnovu analize „Model starenja 2025–2070“, održivost penzijskog sistema Srbije je dobra i pored smanjenja broja osiguranika.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Na osnovu novog makroekonomskog i demografskog „Model starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. godine“ zaključeno je da je penzijski sistem Srbije dugoročno fiskalno održiv i relativno stabilan u poređenju s prosekom Evropske unije.
Ključni faktori stabilnosti penzijskog sistema su visok nivo pokrivenosti rashoda doprinosima, stabilan odnos prosečnih penzija i plata, kontrolisan nivo rashoda u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) i relativno blagi demografski pad u odnosu na druge evropske zemlje.
Prezentacija Modela starenja održana je 13. novembra 2025. u Ministarstvu finansija. Predstavio ga je Alen Bučić, stručnjak angažovan na njegovoj izradi.
Demografski pravac razvoja
Projekcije pokazuju da će se do 2070. godine broj stanovnika Srbije smanjivati u svim starosnim grupama, osim među najstarijima. Broj dece mlađe od 14 godina opašće s oko 940.000 u 2025. na približno 650.000 u 2070. godini.
Sa druge strane, broj starijih od 65 godina ostaće približno isti – oko 1,4 miliona ljudi. Radno sposobno stanovništvo (15–64 godine) smanjiće se sa oko četiri miliona na 2,8 miliona.
Već smo pisali o tome da je, paradoksalno, već sada u Srbiji smanjuje broj novih penzionera u odnosu na novozaposlene.
Zbog strožijih kriterijuma i većeg učešća žena u radnoj snazi, predviđa se smanjenje broja korisnika invalidskih penzija i porodičnih penzija. Ukupni broj korisnika penzija ostaće približno isti – od oko 1,6 miliona danas do 1,5–1,2 miliona 2070. godine.
Usled ovoga, doći će do promene odnosa broja penzionera i osiguranika. Na 100 zaposlenih danas dolazi oko 58 penzionera. Do 2070. očekuje se rast na oko 60–69 penzionera..Dakle, svaka osoba koja radi i uplaćuje doprinose će finansirati veći broj penzionera.
Ovaj pravac razvoja ukazuje na veće dugoročne pritiske na penzioni sistem, ali njegova održivost neće biti ugrožena.
Projekcije rashoda i prihoda
Udeo rashoda za penzije u BDP-u trenutno iznosi oko 11,7 odsto. Očekuje se blagi rast do sredine veka (oko 12 odsto BDP-a), nakon čega bi se vrednost ponovo stabilizovala.
„S obzirom na to da su u dugom roku demografske projekcije takve da se ne povećava značajno broj stanovništva starijeg od 65 godina, samim tim i broj korisnika penzija će biti relativno stabilan, tako da po toj osnovi neće dolaziti do povećanja budućih rashoda“, rekao je Bučić..
Prihodi penzijskog sistema pratiće sličnu putanju: od 11,7 odsto BDP-a u 2025. godini, do blagog rasta oko 2050. i povratka na početni nivo do 2070. godine.
Više od 90 odsto rashoda za penzije finansira se iz doprinosa. Projekcije pokazuju da bi se taj procenat mogao povećati do oko 96 odsto do kraja projekcionog perioda. Istovremeno, transferi iz budžeta za finansiranje penzija trebalo bi da se smanje sa 0,9 odsto na 0,4 odsto BDP-a.
U poređenju sa zemljama Evropske unije, povoljniji fiskalni pokazatelji se beleže u Srbiji. Projekcije deficita penzijskog sistema (razlika između prihoda od doprinosa i rashoda za penzije) kreću se od -0,9 odsto BDP-a u 2025. do -0,4 odsto BDP-a u 2070. godini. U većini zemalja EU se, sa druge strane, očekuje rast deficita.
Visina i kupovna moć penzija
Udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi trebalo bi da ostane relativno stabilan u naredne dve decenije. Nakon toga se očekuje postepen, blagi pad ka kraju perioda, na oko 39 odsto prosečne neto zarade.
Međutim, realna kupovna moć penzija bi, prema modelu, trebalo da značajno poraste. Naime, projekcije su da će rast penzija premašiti rast potrošačkih cena — kumulativno i do 150 odsto iznad inflacije do 2070. godine.
Model starenja kao značajan analitički alat
Model starenja je napravljen uz podršku Vlade Nemačke i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Na njemu su aktivno učestovali Vlada Srbije i Fiskalni savet Republike Srbije.
Model starenja (eng. ageing model) predstavlja analitički alat za dugoročno planiranje javnih finansija i socijalnih politika. Zasnovan je na metodologiji Evropske komisije. Ovaj alat omogućava da se unapred identifikuju potencijalni disbalansi u penzijskom sistemu i pravovremeno planiraju korektivne mere, bez potrebe za drastičnim reformama u budućnosti.
Srbija, prema ovim analizama, ulazi u period stabilnog, ali demografski izazovnog razvoja penzijskog sistema, koji će zahtevati pažljivo praćenje i prilagođavanje politika, ali ne i radikalne rezove.