8 činjenica o jajima

Jedno od pravih čuda života – skromno jaje – možda je jedna od najsvestranijih namirnica na svetu. Nastaje za 24 do 26 sati, a kokoška može da snese i do 250 jaja godišnje. Neverovatno jaje je čista belančevina. Još neke činjenice o jajima..

Postoje brojni, kako slatki tako i slani, načini za pripremu ovog prirodnog hranljivog izvora snage. Jaja se mogu dodati sirova u smuti, mogu se pržiti, kuvati, praviti kajagana od njih, mogu se poširati… Mogu se jesti za doručak, ručak, užinu ili večeru. Mogu se kupiti gotovo svuda, traju nekoliko nedelja, relativno su jeftina i mogu da dodaju čaroliju u peciva.

Svi znamo koliko je lako dodati ih obroku, ali ona nude i mnogo više nego što se na prvi pogled čini. Evo šta sve treba da se zna o moćnim jajima.

1. Jaja su poznata od pamtiveka

Ljudi jedu jaja od početka ljudske civilizacije. Stari Rimljani su jeli jaja pauna, dok se za drevne Kineze kaže da su voleli golublja jaja.

Većina nas kad pomisli na jaje, pomisli na kokošja. Međutim, jaja prepelice, patke, guske i ćurke danas se takođe dosta koriste u ishrani. Jaja noja i emua su verovatno najveća jestiva jaja – teže od jednog do dva kilograma. Tu su zatim i riblja jaja – ikra, poput kavijara ili hilse (jaja ribe iz roda haringi). Ona su delikates prepun osnovnih hranljivih sastojaka.

2. Jaja – hranljiv izvor snage

Jaja se smatraju jednom od najhranljivijih namirnica na svetu. Prirodni su izvor jeftinih, visokokvalitetnih proteina. Više od polovine proteina nalazi se u belancetu koje takođe sadrži i vitamin B2 i manje količine masnoće u odnosu na žumance.

Belančevine iz jaja pomažu snižavanju krvnog pritiska, poboljšavaju zdravlje kostiju i povećavaju mišićnu masu.

Jaja su takođe važan izvor selena – antioksidanta koji je, zajedno sa vitaminima D, B6, B12, cinkom i gvožem, važan za funkcionisanje štitne žlezde, kao i za naš imunosistem i mentalno zdravlje. Jaja su dobar izvor antioksidanasa.

Mogu takođe pomoći da se smanji verovatnoća pojave makularne degeneracije i katarakte (očne mrene).

3. Jaja su nekada bila na lošem glasu

Mnogo godina se smatralo da su jaja nezdrava zbog visokog nivoa holesterola koji sadrže. Zapravo, preporučivalo se da se ograniči unos jaja. Ova preporuka je poticala iz zaključaka koji se danas smatraju netačnim, a koji su izvedeni iz ranih istraživanja koja su navodila da je holesterol u ishrani doprineo povišenom holesterolu u krvi.

Mnogi ljudi veruju da je holesterol štetan, ali istina je da je on neophodan da bi naše telo funkcionisalo. Dakle, uprkos onome što ste možda čuli, ne postoji preporučena količina jaja koju možete pojesti.

4. Jaja su uvek bila simbol

U mnogim kulturama širom sveta, jaje je simbol novog života, plodnosti i ponovnog rađanja. Ona su označavala nov život još od davnina, još u maglovitom postanku ljudskog roda, mnogo pre hrišćanstva.

Rimski izraz „Ab ovo“ (bukvalno – iz jajeta) znači od početka, od samog nastanka.

5. Ne, jaja nisu menstruacija kokoške

Možda ste čuli glasine da kad jedete jaja, jedete menstruaciju kokoške. Živina ne pripada sisarima. Dakle, nemaju matericu, pa je jaje zapravo klasifikovano i kao jaje i kao materica. Dakle, to nije isto kao ljudski reproduktivni sistem.

Jaja koja kokoške svakodnevno nose i koja se nalaze u prodaji nisu oplođena. Ako se pravilno hrane, kokoške će nositi jaja bilo da je petao pored njih ili ne. Zapravo, jedino što je kokoškama potrebno da bi snele jaje jeste svetlost.

6. Kovid je doveo do povećanja potražnje za jajima

Prodaja jaja tokom pandemije koronavirusa je naglo porasla. Po prvi put od 80-ih godina XX veka, prodaja jaja je premašila 13 milijardi. To je zauzvrat dovelo do značajnog porasta cene jaja u svetu.

Tokom istorije, potražnja za jajima se povećavala tokom težih ekonomskih perioda, moguće zbog činjenice da su ona relativno jeftin izvor belančevina i drugih hranljivih sastojaka, a takođe su i veoma svestran sastojak.

Kako se više vremena provodi kod kuće, trenutna pandemija dovela je do toga da više porodica sprema kompletno svoje obroke i da jedu kod kuće. Tako se i jaja više koriste.

7. Baterije (kavezi) za koke nosilje zabranjeni u EU

Preko 90 odsto jaja proizvedenih u Velikoj Britaniji ima „Lion“ zaštitni znak. To znači da su kokoške i jaja garantovano britanski, da su sve kokoši vakcinisane protiv salmonele i da su standardi koji određuju dobrobit ovih koka viši nego što je propisano zakonom.

Širom Evropske unije zabranjeni su konvencionalni kavezi za koke nosilje – „baterije“. U Velikoj Britaniji, oni su zamenjeni većim, oplemenjenim kavezima koji omogućavaju kokošima da se više ponašaju u skladu sa svojom prirodom – da sede, da se kupaju u prašini i da se gnezde.

8. Raznolika upotreba jaja

Jaja nisu samo za jelo. Ona imaju raznovrsnu primenu kako u kući tako i oko kuće i u vrtu – pored toga što su odličan sastojak u domaćim receptima za lepotu.

Jaja mogu da posluže kao odličan lepak iz kućne radinosti, kao sredstvo za čišćenje proizvoda od kože, pa čak mogu da se koriste i kao prihrana za biljke.

Ljuska je takođe iznenađujuće koristan resurs i vitalan i važan deo ove čudesne namirnice prepune hranljivih sastojaka. Dodavanje kompostu, abrazivnom sredstvu za čišćenje odvoda ili korišćenje u svrhu kontrolisanja štetočina u bašti – samo su neke od mnogih primena ljuske jajeta.

Membrana jajeta se čak može koristiti kao privremena zamena za flaster za posekotine i ogrebotine – samo je važno temeljno ih prethodno očistiti.

Hazel Flajt, Univerzitet Edž Hil
Za The Conversation

Izvor: The Conversation

Mogli bi vas zanimati i tekstovi: