Penzionerske organizacije traže vraćanje umanjenih penzija, ukidanje penala za prevremeno penzionisanje, uvođenje prava supružnika na 30 odsto penzije i zaštitu imovine penzionera od izvršitelja. Naglašena je potreba jedinstvenog nastupa penzionerskih organizacija u socijalnom dijalogu.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Penzin.rs
Na inicijativu i u organizaciji Sindikata penzionera „Nezavisnost“, na Zlatiboru je 18. i 19. oktobra 2025. godine održano savetovanje na temu „Kako doći do boljeg i pravednijeg materijalnog i društvenog položaja penzionera u Republici Srbiji„.
Učesnici skupa su, osim predstavnika organizatora i UGS Nezavisnost, bili i predstavnici i najviši rukovodioci organizacija penzionera na nacionalnom nivou – Saveza penzionera Srbije i Udruženja sindikata penzionera Srbije, kao i Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za brigu o porodici i demografiju
Nakon uvodnih napomena i sveobuhvatne diskusije o trenutnom stanju, te kako poboljšati društveni i materijalni položaj penzionera i drugih lica treće dobi i obezbediti im pristojan život i dostojanstvenu starost, jednoglasno su usvojeni zaključci.
Zaključci savetovanja
1) Zahtevamo da Vlada Republike Srbije usvoji i realizuje poseban Zakon i program vraćanja dela umanjenih penzija, odnosno da se posebnim – lex specialis – zakonom utvrdi obaveza države da vrati deo penzija umanjenih tokom 47. meseci na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
2) Zahtevamo da se izmenom Zakona o PIO potpuno ukine tzv. penalizacija kod prevremenog odlaska u penziju u trenutku kada korisnik penzije ispuni oba uslova (40 godina staža i 65 godina života).
3) Dopuniti Zakon o PIO sa ciljem da se ozakoni pravo bračnom partneru na nasledstvo dela penzije 30 odsto od penzije preminulog bračnog partnera. (Na primer, to je već uvedeno u Republici Hrvatskoj.)
4) Tražimo da se dopunom, odnosno izmenom, zakonskog uređenja oblasti zaštite penzionera u postupcima plenidbe imovine od strane Javnih izvršitelja tako da dopuna, odnosno izmena Zakona da glasi:
„Kod korisnika penzije čija penzija ne prelazi prosečnu penziju ili kuća ili stan služi isključivo za stanovanje kao jedini stambeni objekat, ne može biti predmet plenidbe I prodaje“.
Za sve kategorije korisnika penzije troškovi usluga javnih izvršitelja moraju biti niži za 60 odsto od cenovnika, jer su visine prosečne penzije toliko niže od prosečne zarade.
Zaključci sa ovog skupa su samo izdvojeni kao prioriteti, za čiju je realizaciju neophodno utvrditi nosioce posla i rok izvršenja. Taj zadatak je adresiran na rukovodstva reprezentativnih penzionerskih udruženja i njihove sindikalne centrale i Vladu Republike Srbije.
Obrazloženje Sindikata penzionera Nezavisnost
O stanju u oblasti PIO Srbije govorili su predavači i Predsednici penzionerskih organizacija na osnovu zvaničnih državnih podataka, a u drugom delu rada uključili su se u raspravu ostali aktivisti i funkcioneri iz svih penzionerskih organizacija.
U raspravi je istaknuto da je penzioni fond dominantni sistem tzv. protočnog bojlera u kome penzione doprinose uplaćuju aktuelno zaposleni i njihovi poslodavci.
Država i državni budžet su tu da peglaju neravnoteže, sankcionišu praksu izbegavanja ili smanjivanja obaveza poslodavaca po zakonu i vode računa o egzistenciji onih, ne tako malobrojnih, koji nemaju nikakav penzionei osnov. U Srbiji je to svaka trinaesta osoba sa preko 65.godina.
Međugeneracijska solidarnost je i u osnovi sidro koje vezuje visina penzija i zarada. Ako je prosečna penzija na iznad 50, tendencijski na 60 odsto prosečne plate, to bi bio dokaz da zaista brinemo o potrebama starih lica.
***
Stalna kompezaciona davanja najsiromašnijima umesto prakse povremenog predizbornog, neselektivnog davanja svima, bila bi u duhu solidarnosti i redukovanja rizika. Kao i konačno vraćanje novca oduzetog, pre više od deceniju, penzionerima u cilju stabilizacije finansija.
Dugu i životno važnu priču o standardu, cenama i inflaciji u zemlji u kojoj unižavajuća prosečna penzija od 50.657 dinara ne doseže ni do bedne i životno falsifikujuće minimalne potrošačke korpe, otvara pitanje kako uopšte preživljava većina korisnika penzija.
Unutar nepovoljnih demografskih kretanja najveći efekat „uštede na penzijama“ imalo bi, ne produžavanje radnog veka do sudnjega časa, nego ulaganje u prekvalifikacije i održivu zaposlenost ranjive grupe zaposlenih koji imaju 50 i 60.godina
Pored rigorozne kontrole uplate doprinosa, sindikati predlažu i smanjenje radnog vremena koje bi generisalo i nova radna mesta domaćim radnicima. Time bi se obezbedile i nove uplate doprinosa u Fond PIO.
Konačno, samo su dugoročni optimalni rast i solidarnost koju uvezuju stope rasta sa humanim razvojem i redukovanjem nejednakosti, jedina trajna rešenja.
***
Činjenica da svaki četvrti žitelj pripada populaciji 65+ ,odnosno da u Srbiji mi činimo oko 22 odsto stanovništva biračkog tela, otvara pitanje za Udruženja i Sindikate penzionera: Zašto naša strategija nastupa prema političkim institucijama i akterima i lobiranje u javnosti nisu organizovaniji i jedinstveniji?
Zajedničkim nastupom mora se, primera radi, izmeniti praksa da su u Fondu PIO predstavnici penzionera, ali sindikata i poslodavaca, još uvek marginalizovani u odnosu na reprezente države. Promena stanja čini nužnim prelazak sa verbalnog na akciono saglasje i povezivanje penzionera sa sindikatima, samozaposlenim i poljoprivrenicima u socijalni front čijim će zahtevima vlast mnogo teže odolevati.
Tako će se bolje razvijati Socijalni dijalog.