Prijatelji, odnosno svakodnevni razgovori sa njima, umanjuju usamljenost negovatelja koji brinu o članovima porodice sa demencijom.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ilustracija: rawpixel
Svakodnevne interakcije sa prijateljima, čak i putem najjednostavnije razmene poruka, mogu smanjiti trenutni osećaj usamljenosti kod negovatelja koji brinu o članu porodice sa demencijom.
Briga o voljenoj osobi koja boluje od demencije može biti težak teret. Negovatelji mogu biti posebno izloženi usamljenosti. Međutim, kontakti sa prijateljima i drugim članovima porodice ili familije, ma koliko bili neznatni, mogu umanjiti osećaj usamljenosti.
Naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su proučavali 223 negovatelja osoba sa demencijom. Ovi negovatelji su, na svaka tri sata tokom pet dana, beležili svoje društvene interakcije i o osećaj usamljenosti. Negovatelji su, kada su bili u kontaktu sa prijateljima, prijavljivali niže nivoe usamljenosti.
Negovatelji su prijavili interakcije sa prijateljima u više od 20 odsto upitnika koje su popunjavali tokom dela dana kad su bili budni. Te interakcije, posebno kad su pozitivne, čak i sa ne tako bliskim prijateljima, povezane su sa manjim osećajem usamljenosti.
Efekat je bio posebno izražen kod negovatelja sa posebno teškim odgovornostima, odnosno kod veoma opterećenih negovatelja. Moguće je da je to zato što su negovatelji koji su veoma opterećeni pod većim rizikom od društvene izolacije i osećaja usamljenosti.
Prethodna istraživanja su od negovatelja tražila da ocene svoju usamljenost tokom nekog ranijeg perioda, možda nedelju ili mesec dana. Međutim, ovakav pristup prikupljanju podataka – u trenutku dešavanja – daje dinamičniju i tačniju sliku.
Ovo istraživanje je zabeležilo dinamičke fluktuacije usamljenosti. Usamljenost nije tretirana kao crta ličnosti, već kao nešto što se menja tokom dana.
Slanje poruke prijatelju koji neguje osobu sa demencijom ili odvajanje više vremena za druženje sa njim, može učiniti da se on oseća manje usamljeno. Ovakve druđtvene interakcije podstiču osećaj povezanosti i pored tereta koji nosi briga o obolelom od demencije.
Intervencije koje podstiču negovatelje da svakodnevno planiraju društvene interakcije sa prijateljima mogu im pružiti toliko potrebnu emocionalnu podršku.
Istraživanje je objavljeno u Journal of Gerontology.
Napomena Penzina:
Jesmo preveli i priredili ovaj tekst za čitaoce Penzina, ali ne mislimo da je posebno genijalan. Ako kontaktirate neku osobu (bila ona negovatelj osobe sa demencijom ili ne), smanjićete osećaj usamljenosti kod nje? Pa da, zdravorazumski bi svako došao do istog zaključka.
Ali svejedno, smatramo da je potrebno što više govoriti o potrebama negovatelja koji se brinu o osobi sa demencijom. Ti ljudi pate pod emotivnim, fizičkim, finansijskim teretom. Ako o tome govorimo/pišemo/mislimo, ne umanjujemo ljubav koju oni imaju prema osobi o kojoj brinu.
Ali društvo im mora pomoći. Društvo trenutno ne pomaže, pa to moramo činiti mi, njihovi prijatelji. Setite se toga.
Mogao bi vam koristiti ovaj tekst: Ponudite pomoć negovatelju starije osobe – i reči podrške znače