Ekonomija Srbije usporava, ocenila je Evropska komisija. Kulminaciju privrednog rasta očekuju 2027. godine
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Evropska komisija (EK) je u svojim novim jesenjim ekonomskim prognozama ocenila da je ekonomska situacija u Srbiji oslabljena. Usporavanju ekonomije Srbije doprineli su politički nemiri i studentski protesti, kao i globalne neizvesnosti u vezi s carinama i međunarodnom trgovinom Usled toga poverenje potrošača i privrede je opalo. Priliv direktnih stranih investicija je prepolovljen u odnosu na 2024. godinu.
U prvoj polovini 2025. godine bruto domaći proizvod (BDP) Srbije rastao je samo oko 2 odsto. Prethodne godine rast je iznosio oko 4 odsto. Za celu tekuću godinu predviđa se rast od 2,2 odsto (dok je prethodne godine bio 3,9 odsto).
Bolji rezultati očekuju se narednih godina – 3,3 odsto rasta u 2026. i 4,2 odsto u 2027. Ovaj oporavak EK povezuje s povećanjem kupovne moći domaćinstava i sa velikim javnim ulaganjima u okviru programa „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Kulminacija rasta očekuje se baš 2027. godine.
Fiskalna politika Srbije, prema prognozama, ostaće „labava“. To znači da će država i dalje dosta trošiti, uz planirani deficit od oko 3 odsto BDP-a. Ipak, predviđa se da će se javni dug smanjiti na oko 46,5 odsto BDP-a do 2027. godine.
***
Potrošnja domaćinstava je u prvoj polovini godine porasla 2,4 odsto. To je manje od rasta plata i penzija
Investicije su pale za 2,5 odsto. Razlog tome se nalazi u slabljenju građevinske aktivnosti. Prethodnih godina građevinarstvo je beležilo vrlo snažan rast.
Dodatni problem je snažan rast uvoza (10,5 odsto), dok je izvoz rastao mnogo skromnije (6,5 odsto). Zbog toga se očekuje veći deficit tekućeg računa — 5,4 odsto BDP-a u 2025. (sa 4,7 odsto u 2024). Deficit tekućeg računa znači da Srbija više troši na uvoz roba, usluga i kapitala nego što zarađuje izvozom.
Kratkoročni pokazatelji u građevinarstvu, industriji i maloprodaji ukazuju na to da će ekonomska aktivnost do kraja godine ostati slabija. Indikator ekonomskog raspoloženja se malo popravio u avgustu i septembru, ali još uvek je ispod dugoročnog proseka.
Kada je reč o rizicima, Komisija naglašava da politička nestabilnost u Srbiji već utiče na smanjenje stranih investicija i stvara nesigurnost za poslovni sektor. Pominje se i intervencija države u maloprodaji. Misli se na ograničavanje marži trgovaca za osnovne životne namirnice tokom šest meseci počev od septembra. Ove intervencije utiču na tržišne mehanizme.
U izveštaju se pominje i pitanje Naftne industrije Srbije (NIS) i američkih sankcija koje su uvedene toj kompaniji zbog njenog vlasničkog povezivanja sa ruskim energetskim sektorom. Pošto je rešenje ovog problema neizvesno, Komisija ga nije uključila u svoje zvanične prognoze. Upozorava, međutim, da bi to moglo imati ozbiljne posledice u narednim mesecima jer se rezerve nafte smanjuju.
Poređenje sa drugim zemljama
Kada se porede države kandidati za EU na Zapadnom Balkanu, Srbiju 2025. godine po slabijem rastu nadmašuje samo Bosna i Hercegovina (1,8 odsto). U ovoj godini predviđa se rast Albanije od 3,6 odsto, Severne Makedonije 3,2 odsto i Crne Gore tri odsto,
Za period 2026–2027. svi imaju umeren rast: Albanija oko 3,5 odsto, Severna Makedonija 3,3 odsto, Crna Gora 3,1 odsto, a BiH od 2,2 do 2,5 odsto.
Evropska unija kao celina prema prognozama će rasti oko 1,4 odsto 2025. i 2026, i 1,5 odsto u 2027. Najveći rast očekuje se u Irskoj (10,7 odsto), a najmanji u Finskoj (0,1 odsto).
Izvor: Beta