U kampanji za lokalne izbore, Aleksandar Vučić obišao je i Sevojno. Tom prilikom je najavio povećanje penzija i svojevrsnu uravnilovku – neko vanredno povećavanje samo „najnižih“ i „nižih“ penzija. Šta je tačno rekao?
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija (Print Screen): YT SNS
Kako je preneo NSPM, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i član Predsedništva SNS, u sklopu kampanje za lokalne izbore, obišao je 16. marta i Sevojno. U ovom mestu je organizovan susret Vučića sa grupom penzionera. Uz predsednika Srbije bio je Relja Ognjenović, direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).
Mediji su već preneli da je predsednik Vučić najavio da će penzije biti povećane i ove godine, kao i da će posebno biti uvećane najniže penzije. Kao i za neke prethodne izjave Aleksandra Vučića, smatramo da je najbolje da pre svega, od reči do reči, navedemo šta je rekao. Da bismo vas što bolje informisali. A i za anale.
Zbog preglednosti, unećemo naše podnaslove, ali napominjemo da su sve iskošene rečenice (italic) prenete iz obraćanja Aleksandra Vučića grupi penzionera iz Sevojna.
Penzije će da rastu značajno 2026.
„Prvo, penzije će i ove godine ponovo i značajno da rastu. To je stvar koju vam garantujem i mislim da je to važno.“
Posebno neko povećanje za penzionere sa najnižim penzijama
„Pod dva, imamo jedan problem koji me muči i koji ćemo da rešimo ove godine. Ja sam tražio rešenja, predloge rešenja od ljudi iz PIO fonda. Da vidim šta je to što oni mogu da predlože. Moramo nešto da uradimo za penzionere koji imaju najniže penzije. Moramo za njih da uradimo nešto jer ja mislim, stvarno, i kad pogledam svoje roditelje koji imaju veoma visoke penzije…“
(Neko nešto dobacuje, Vučić sleže ramenima.)
„Nije samo njihova zasluga. Uz svo poštovanje za trud i rad koji su uložili… Ali mi moramo da vidimo kako da rešimo i kako da pomognemo onim penzionerima, onim ljudima koji imaju tri, četiri, pet puta manju penziju jer oni teško da mogu da prežive, oni krpe kraj sa krajem. I zato ću ja gledati da ove godine, i siguran sam da će prihvatiti moj predlog, da dodatno i posebno… Svima će penzije da rastu – i onima sa niskim i sa visokim penzijama…
„Ali hoću da posebno neko povećanje ili poseban način dodatne isplate novca obezbedim za ljude koji imaju ne samo najniže već i niže penzije. Dakle, ono što dođe ispod 40 ili 45.000. Da to posebno povećamo da bi ljudi mogli da imaju sigurnost, da bi ljudi mogli da planiraju budućnost i da budu mnogo zadovoljniji.
„Ta vrsta nejednakosti je ono što ljude boli. Jer kad mi povećamo penziju za 11 posto, mom ocu se poveća za 11.000, a nekom drugom se poveća za 2.200. I kako god da okrenete, nije fer. Nije fer. I zato moramo da pronađemo neki model, u skladu sa zakonom, da ne pogazimo zakon i da pokažemo šta je to što možemo da uradimo, šta je to što možemo da napravimo zajednički.“
Napomene Penzina
1)
Penzije nisu rasle u prethodnom periodu da bi se moglo reći da će „ponovo“ da rastu. One su usklađivane prema Zakonu o PIO. Zakon predviđa usklađivanje penzija kako standard penzionera ne bi pao u odnosu na standard zaposlenih. To što su one uvećane na osnovu ovog zakona samo znači da su i troškovi života porasli.
2)
Predsednik Republike Srbije ne bi trebalo da može da traži od institucije kao što je Fond PIO bilo šta. Fond PIO bi trebalo da bude nezavisna institucija koja radi isključivo u interesu osiguranika (zaposlenih) i korisnika (penzionera).
Godine 2014. donete su izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, te je model socijalnog partnerstva zamenjen dominacijom predstavnika Vlade. Naime, pre 2014. godine Upravni odbor Fonda PIO imao je 21 člana. Od toga, sedam predstavnika osiguranika (sindikati), sedam poslodavaca (sa delimičnim uticajem Vlade) i sedam penzionera (udruženja penzionera). Od jula 2014, broj članova UO Fonda PIO smanjen je na sedam. Od tih sedam, većinu (četiri) čine predstavnici nadležnih ministarstava (dakle, Vlade).
Bez obzira na to, predsednik Republike bi trebalo da održi bar formalni privid nezavisnosti Fonda PIO, te bi trebalo da se uzdrži od izjava tipa: „Ja sam tražio od ljudi iz Fonda PIO“.
3)
Ako je predsednik Srbije hteo da kaže da nije samo zasluga njegovih roditelja što imaju „veoma visoke penzije“, trebalo bi da se građanima objasni a ko drugi ili šta drugo može da doprinese visini penzije izuzev, kako zakon predviđa, samih osiguranika, budućih korisnika penzija.
4)
Kako predsednik države, ako se poštuju Ustav, zakoni i nezavisnost institucija, može da bude siguran da će prihvatiti njegov predlog?
5)
Neko „posebno povećanje“ samo najnižih (ili bilo kojih drugih penzija) predstavljalo bi kršenje Zakona o PIO i direktno bi uticalo na urušavanje postojećeg penzijskog sistema. Druga formulacija „poseban način“ nas bolno podseća na Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija kojim je voljom donosilaca odluka oduzet deo penzija delu penzionera. Tada je penzioni sistem narušen, ovim bi se urušio. Visina penzije ne može zavisiti od volje jednog čoveka, pa bio to i Aleksandar Vučić.
Penzin godinama ukazuje na izuzetno niske penzije od kojih se ne može živeti. Prethodne napomene nikako ne znače da mislimo da ljudima sa najnižim primanjima (ili čak bez primanja – u Srbiji 100.000 do 150.000 starijih nema nikakva primanja) ne treba pomoći. Treba! Ali se to ne radi uništavanjem penzijskog sistema. Da li je toliko strašno reći da će ti ljudi primati pomoć? Izgleda da jeste jer bi ta reč „pomoć“ uništila sliku zemlje u kojoj teče med i mleko svima.
6)
U uređenoj državi svi bi trebalo da imaju sigurnost i mogućnost da planiraju budućnost. Ne samo penzioneri kojima se predsednik posebno obraća u predizbornoj kampanji. Šta je sa decom i unucima tih penzionera? Kakvu sigurnost oni imaju ako se uništi penzioni sistem? Šta da planiramo mi koji uplaćujemo doprinose u Fond PIO?
7)
Nejdnakost uvek boli. O tome treba da razmišlja pre svega onaj koji omogućava stranačko zapošljavanje iako je, između ostalog, na osnovu proklamovane borbe protiv strančkog zapošljavanja došao na vlast. Predsednik Srbije je mogao toga da se seti da je u momentu kada je pričao o nejednakosti i o tome šta je fer pogledao u Relju Ognjenovića – ni potrebne škole, ni radnog iskustva, a direktor Fonda PIO.